Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je u sredu da je siguran da će centralna banka održati baznu inflaciju na projektovanom nivou od tri do šest odsto, iako će to zahtevati restriktivniju monetarnu politiku.
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je u sredu da je siguran da će centralna banka održati baznu inflaciju na projektovanom nivou od tri do šest odsto, iako će to zahtevati restriktivniju monetarnu politiku.
Jelašić je na poslovnom ručku Američke privredne komore istakao da rastu inflacije, pored spoljašnjih faktora kao što su rast cena nafte i poljoprivrednih proizvoda i kriza na svetskom finansijskom tržištu, znatno doprinose veliki rast zarada u Srbiji, visoka javna potrošnja i rast zaduživanja.
Plate su u Srbiji od 2005. godine rasle tempom od 20 odsto godišnje, kazao je prvi bankar Srbije naglašavajući da iskustvo iz prošlosti govori da bolji život građana ne obezbeđuju veće plate već stabilnost cena.
Jelašić je naveo da je godišnja inflacija u martu u Srbiji dostigla 11,8 odsto, a godišnja bazna inflacija sedam odsto čime je izašla iz planiranog okvira.
On je kazao da će se bazna inflacija vratiti u planirani okvir od tri do šest odsto godišnje u drugoj polovini godine.
Jelašić je naglasio da u poslednjih 18 meseci nije bilo značajnijih strukturnih reformi, da nema finalnih planova o privatizaciji šest velikih državnih preduzeća - NIS-a, EPS-a, "Galenike", "Jata", aerodroma "Nikola Tesla" i Telekoma "Srbija" i da nije poznato kada će privatizacija biti završena, u kom delu preduzeća i kojom metodom.
On je napomenuo i da bi trebalo da bude nastavljena i ubrzana privatizacija kroz stečaj.
Jelašić je naveo i da je naša zemlja "šampion" u regionu po rastu cena poljoprivrednih proizvoda, kao i da međunarodne finansijske institucije upozoravaju da Srbija ne bi trebalo da koristi interventan uvoz radi smanjenja cena.
On je ukazao da se i dalje događa da se država i privatni sektor dogovaraju o cenama pojedinih proizvoda, kao što je bio slučaj sa jestivim uljem, što je u suprotnosti sa principima tržišne ekonomije.
Jelašić je istakao i da se NBS "ni sa jednom gotovinom i ni sa jednim bankama" ne bavi više nego time da li će gotovina stići na Kosovo, tako da "nisu fer" optužbe, koje su upućivane proteklih dana.
On je podsetio i da je politička stabilnost ključni preduslov za postizanje makroekonomske stabilnosti u Srbiji.
Guverner je ocenio da bi nakon parlamentarnih izbora 11. maja u što kraćem roku trebalo formirati vladu kako bi se obezbedila stabilnost u Srbiji.
Predsednik Američke privredne komore u Srbiji Dejan Cvetković ocenio je u sredu da bi nivo stranih investicija bio mnogo veći da nije bilo političke nestabilnosti.Jelašić je na poslovnom ručku Američke privredne komore istakao da rastu inflacije, pored spoljašnjih faktora kao što su rast cena nafte i poljoprivrednih proizvoda i kriza na svetskom finansijskom tržištu, znatno doprinose veliki rast zarada u Srbiji, visoka javna potrošnja i rast zaduživanja.
Plate su u Srbiji od 2005. godine rasle tempom od 20 odsto godišnje, kazao je prvi bankar Srbije naglašavajući da iskustvo iz prošlosti govori da bolji život građana ne obezbeđuju veće plate već stabilnost cena.
Jelašić je naveo da je godišnja inflacija u martu u Srbiji dostigla 11,8 odsto, a godišnja bazna inflacija sedam odsto čime je izašla iz planiranog okvira.
On je kazao da će se bazna inflacija vratiti u planirani okvir od tri do šest odsto godišnje u drugoj polovini godine.
Jelašić je naglasio da u poslednjih 18 meseci nije bilo značajnijih strukturnih reformi, da nema finalnih planova o privatizaciji šest velikih državnih preduzeća - NIS-a, EPS-a, "Galenike", "Jata", aerodroma "Nikola Tesla" i Telekoma "Srbija" i da nije poznato kada će privatizacija biti završena, u kom delu preduzeća i kojom metodom.
On je napomenuo i da bi trebalo da bude nastavljena i ubrzana privatizacija kroz stečaj.
Jelašić je naveo i da je naša zemlja "šampion" u regionu po rastu cena poljoprivrednih proizvoda, kao i da međunarodne finansijske institucije upozoravaju da Srbija ne bi trebalo da koristi interventan uvoz radi smanjenja cena.
On je ukazao da se i dalje događa da se država i privatni sektor dogovaraju o cenama pojedinih proizvoda, kao što je bio slučaj sa jestivim uljem, što je u suprotnosti sa principima tržišne ekonomije.
Jelašić je istakao i da se NBS "ni sa jednom gotovinom i ni sa jednim bankama" ne bavi više nego time da li će gotovina stići na Kosovo, tako da "nisu fer" optužbe, koje su upućivane proteklih dana.
On je podsetio i da je politička stabilnost ključni preduslov za postizanje makroekonomske stabilnosti u Srbiji.
Guverner je ocenio da bi nakon parlamentarnih izbora 11. maja u što kraćem roku trebalo formirati vladu kako bi se obezbedila stabilnost u Srbiji.
Cvetković: Stabilnost bi povećala investicije u Srbiji
"Ni jedna kompanija koja je već investirala u Srbiji nije odlučila da ode, ali bi nivo investicija bio mnogo veći da ne postoji nestabilnost", kazao je on novinarima nakon razgovora članova Komore sa guvernerom Narodne banke Srbije Radovanom Jelašićem.
Cvetković je istakao da su zemlje koje su na sigurnom putu da postanu članice Evropske unije (EU) interesantnije za investiore.
"Ne bi trebalo zaboraviti da se Srbija za privlačenje ulaganja takmiči sa zemljama iz okruženja, a da su politička i ekonomska stabilnost i predvidivost veoma bitni pri odlučivanju kompanija da dođu na neko tržište", kazao je on.
Cvetković, koji je i generalni direktor Majkrosofta u Srbiji, naveo je da bi investicionu klimu u Srbiji poboljšali nastavak reformi, jednostavnije i brže administrativne procedure, lakše izdavanje dozvola i veća predvidivost.
Američka privredna komora u Srbiji okuplja 175 stranih i domaćih kompanija koje su investirale više od šest milijardi dolara na srpskom tržištu i zapošljavaju više od 60.000 ljudi.
(agencije/MONDO)
