Radomir Spasojević, vlasnik mlekare, rešio da nagradi svoje najvrednije radnike.

Najvrednijim radnicima vlasnik firme platio letovanje. I to srpski gazda, iz Požege. U susednoj Crnoj Gori biznismen najznačajnije kadrove častio je - automobilom. Po Beogradu se prepričava velikodušnost vlasnika jednog "fast-fuda" koji je, tvrde upućeni, svojim najodanijim kolegama davao učešće za stambeni kredit.

Nema ih mnogo, a sve dok su hiljade nezaposlenih na birou neće ih ni biti mnogo više. Ali, ljudi od poverenja, oni bez kojih firme ne bi bile to što jesu, i danas uspeju da od šefova dobiju neočekivani bonus.

Radomir Spasojević, vlasnik mlekare "Spasojević" iz Bajine Bašte, jedan je od retkih direktora u Srbiji koji je odlučio da svoju zaradu podeli sa radnicima, pišu "Večernje novosti."

Rešio je da se najvernijim i najvrednijim saradnicima koji su zaslužni za uspeh brenda "Zapis Tare" oduži tako što će im dodeliti udeo u vlasništvu njegove firme. Očekuje da će do februara imati osmišljen modalitet kako pravno da reguliše podelu imovine.

"I radnici su ljudi i imaju dušu. I njima treba auto i plata, kao i meni. Ljudi jedu dva ili tri puta dnevno, pa ne možete sad 10 puta da jedete ako ste gazda", ovako svoju nesvakidašnju ideju obrazlaže Spasojević.

Kakav poslodavac: Radnike poslao na krstarenje!

"Firmu nisam osnovao da bih stekao vikendice i kuće, već da bi moja porodica i zaposleni mogli da žive pristojno od svog rada. Šef komercijale je kod mene od 1997. godine i doprineo je da firma bude to što jeste. Želeo bih njega i još nekoliko radnika, bez čijeg angažmana bi fabrika bila samo gomila gvožđa, da nagradim. Rešio sam da im omogućim da dobiju adekvatnu nagradu kroz dividende.

Spasojević ima dve ćerke i s ponosom ističe da je starija zadužena za finansije, a mlađa za prodaju i da cela porodica radi za platu.

Nemam fakultetsku diplomu, ali firmu vodim domaćinski", priča vlasnik mlekare." Živim u dvosobnom stanu, a sav višak vrednosti ulažem u proizvodnju. Radio sam u Norveškoj i shvatio koliko je važna ideja socijalne pravde, jer su oni kapitalističko društvo, koje je po odnosu prema radniku i čoveku davno zašlo u komunizam.

BORBA ZA PROGRAMERE

Među gazdama koji shvataju da i radnici imaju dušu najviše je onih koji rukovode firmama koje se bave informacionim tehnologijama. Jer, programeri su postali najzahtevniji radnici, za koje svaki poslodavac bukvalno mora da se bori.

" IT prednjači po inventivnosti i načinima nagrađivanja. Programeri su razmaženi, kreativni i veoma zahtevni ljudi. I može im se. Ako ne dobiju ono što žele uvek mogu da nađu drugi posao", objašnjava Bojan Čučak iz "Trenkvaldera", agencije za zapošljavanje.

"Ljude šalju na konferencije u San Francisko ili Kinu, koje koštaju i po nekoliko hiljada evra. Plaćaju im obuke koje u dužem periodu dostignu i 50.000 evra. Mnoge IT kompanije svojim zaposlenima obezbeđuju plaćen ručak u restoranu, teretanu... I farmaceutski sektor vodi računa o nagrađivanju, dok se bankarski i proizvodni sektori drže tradicionalnih načina i daju bonuse. Mnogi se odlučuju da zaposlene nagrade učešćem u vlasništvu i to je dobar način. U tim situacijama je radnicima stalo da firma opstane, jer je delom i njihova.

Čučak navodi primer jedne građevinske firme čiji je vlasnik sve žene za 8. mart nagradio putovanjem u Pariz.

Profesorka Živka Pržulj, sa Beogradske bankarske akademije, napominje da su najčešće korišćeni kriterijumi za određivanje zarada u Srbiji školska sprema i pozicija u organizaciji, što podstiče tražnju za diplomama i hijerarhijski višim pozicijama, a ne za radnim rezultatima. To je potvrdilo čak 63 odsto ispitanika u okviru jednog od retkih istraživanja na ovu temu.

"Sa privatizacijom i razvojem tržišne privrede, u Srbiji sve više poslodavaca shvata značaj nagrađivanja zaposlenih za ponašanje i radne rezultate pojedinaca i poslovne rezultate firme", smatra Živka Pržulj.

U preduzećima sa stranim kapitalom ima dosta primera dobro dizajniranih sistema zarada. U Srbiji je raspodela zarada na osnovu utvrđenog sistema koji je poznat svim zaposlenima najviše prisutna u privatnim preduzećima sa mešavinom domaćeg i stranog kapitala, a zatim u privatnim preduzećima sa stranim kapitalom, dok je u privatnim preduzećima sa domaćim kapitalom najmanje prisutan ovakav oblik raspodele, pišu "Večernje novosti."