Šta se sve nalazi u prosečnoj potrošačkoj korpi za četvoročlanu porodicu, čije stanje redovno prate Ministarstvo trgovine i usluga i Republički zavod za statistiku? Kilogram jabuka, tri kilograma piletine. jedne farmerke godišnje za četvoročlanu porodicu, kilogram pirinča, litar piva, dok telefonski račun ne sme biti veći od 219,60 dinara, verovali ili ne!
Šta se sve nalazi u prosečnoj potrošačkoj korpi za četvoročlanu porodicu, čije stanje redovno prate Ministarstvo trgovine i usluga i Republički zavod za statistiku? Kilogram jabuka, tri kilograma piletine. jedne farmerke godišnje za četvoročlanu porodicu, kilogram pirinča, litar piva, dok telefonski račun ne sme biti veći od 219,60 dinara, verovali ili ne!
Potrošačka korpa za četvoročlanu porodicu u februaru iznosila je 30.743,94 dinara, a prosečna plata za isti mesec 30.982 dinara. Znači, ostalo nam je u proseku 238,06 dinara za sve skuplji benzin, povremene odlaske u bioskop, štednju za godišnje odmore i druge stavke koje se nalaze u potrošačkoj korpi...
Dakle, nije teško zaključiti da se realni životni troškovi ne uklapaju u zvaničnu statistiku. Troškovi ishrane prosečne četvoročlane porodice, prema podacima iz potrošačke korpe, iznose 18.179,79 dinara. Na ostale stavke, poput novina, sredstava za higijenu, odeće, komunalnih usluga i drugih, otpada ostatak od 12.564,15 dinara.
Ljiljana Juričev zadužena je za kućne nabavke u svojoj porodici. Među stavkama koje se nalaze u potrošačkoj korpi prvo su joj za oko zapali prehrambeni proizvodi.
"Super, neka oni pokušaju s tim da prežive! Kilogram piletine je u redu, ali za jedan nedeljni ručak. I 80 jaja je OK, ako ih jedeš zato što nemaš za meso. Kilogram kafe je dovoljan samo pod uslovom da piješ tanku kafu i da u kuću ne primaš komšije i goste. A tek 300 grama oraha... Znači, jedan kolač mesečno, ali skromniji. Oblande, na primer", kaže Ljiljana i dodaje da su troškovi za hranu u njenom domaćinstvu barem dvostruko veći.
U vezi sa podatkom da za analgetike možemo da potrošimo 36,79 dinara, što znači jedan mesečno, Ljiljana kaže: "Ovo sa lekovima verovatno znači da ni glava od cena ne sme da nas zaboli?"
Slično mišljenje ima i Savka Jokanović: "Deset kilograma mesa mesečno ukazuju na određen dijetetski režim, kakav bi i lekar preporučio, ali ja bih ipak jela i više i lepše od toga. Jaja se već ne uklapaju u dijetu, pošto su puna štetnih materija. Onaj ko je pravio tu potrošačku korpu trebalo bi godinu dana tako da živi, da ne kažem i 15 godina, kao običan svet. Pa ovo je mučenje", konstatovala je ona.
Sagovornicama lista "Alo" su bile čudne i druge stavke iz potrošačke korpe: deset primeraka novina mesečno, 30 paklica jeftinih cigareta, 0,7 pari čarapa, 0,083 pari farmerki i trenerki, 0,028 pantalona, sakoa i košulja i 0,083 pari obuće... Komično zvuči i 0,3 obućarskih usluga mesečno (104,03 dinara).
Tehnička roba nije ni pomenuta, ali nam zato sleduje 0,083 opravki električnih aparata. Pa 60 karti za gradski prevoz mesečno, odnosno 15 komada po članu... Znači, iz kuće možete da mrdnete svakog drugog dana. Optimistički zvuče i cene komunalnih usluga i struje od 4.623,65 dinara.
Sastav potrošačke korpe, kako objašnjavaju u Ministarstvu trgovine i usluga, ne određuje se u ovoj instituciji, već se primenjuju međunarodni standardi. Svetske organizacije, poput FAO (Organizacija UN za hranu), odredile su standarde koji se posle primenjuju u statističkim istraživanjima.
Republički zavod za statistiku samo je izvršilac radova, odnosno organ koji prikuplja i obrađuje podatke, koje posle toga objavljuje Ministarstvo trgovine i usluga.
Dakle, ako vam izgleda čudno da za godinu dana kupite jedne farmerke, i to je svetski prosek.
(MONDO)
Potrošačka korpa za četvoročlanu porodicu u februaru iznosila je 30.743,94 dinara, a prosečna plata za isti mesec 30.982 dinara. Znači, ostalo nam je u proseku 238,06 dinara za sve skuplji benzin, povremene odlaske u bioskop, štednju za godišnje odmore i druge stavke koje se nalaze u potrošačkoj korpi...
Dakle, nije teško zaključiti da se realni životni troškovi ne uklapaju u zvaničnu statistiku. Troškovi ishrane prosečne četvoročlane porodice, prema podacima iz potrošačke korpe, iznose 18.179,79 dinara. Na ostale stavke, poput novina, sredstava za higijenu, odeće, komunalnih usluga i drugih, otpada ostatak od 12.564,15 dinara.
Ljiljana Juričev zadužena je za kućne nabavke u svojoj porodici. Među stavkama koje se nalaze u potrošačkoj korpi prvo su joj za oko zapali prehrambeni proizvodi.
"Super, neka oni pokušaju s tim da prežive! Kilogram piletine je u redu, ali za jedan nedeljni ručak. I 80 jaja je OK, ako ih jedeš zato što nemaš za meso. Kilogram kafe je dovoljan samo pod uslovom da piješ tanku kafu i da u kuću ne primaš komšije i goste. A tek 300 grama oraha... Znači, jedan kolač mesečno, ali skromniji. Oblande, na primer", kaže Ljiljana i dodaje da su troškovi za hranu u njenom domaćinstvu barem dvostruko veći.
U vezi sa podatkom da za analgetike možemo da potrošimo 36,79 dinara, što znači jedan mesečno, Ljiljana kaže: "Ovo sa lekovima verovatno znači da ni glava od cena ne sme da nas zaboli?"
Slično mišljenje ima i Savka Jokanović: "Deset kilograma mesa mesečno ukazuju na određen dijetetski režim, kakav bi i lekar preporučio, ali ja bih ipak jela i više i lepše od toga. Jaja se već ne uklapaju u dijetu, pošto su puna štetnih materija. Onaj ko je pravio tu potrošačku korpu trebalo bi godinu dana tako da živi, da ne kažem i 15 godina, kao običan svet. Pa ovo je mučenje", konstatovala je ona.
Sagovornicama lista "Alo" su bile čudne i druge stavke iz potrošačke korpe: deset primeraka novina mesečno, 30 paklica jeftinih cigareta, 0,7 pari čarapa, 0,083 pari farmerki i trenerki, 0,028 pantalona, sakoa i košulja i 0,083 pari obuće... Komično zvuči i 0,3 obućarskih usluga mesečno (104,03 dinara).
Tehnička roba nije ni pomenuta, ali nam zato sleduje 0,083 opravki električnih aparata. Pa 60 karti za gradski prevoz mesečno, odnosno 15 komada po članu... Znači, iz kuće možete da mrdnete svakog drugog dana. Optimistički zvuče i cene komunalnih usluga i struje od 4.623,65 dinara.
Sastav potrošačke korpe, kako objašnjavaju u Ministarstvu trgovine i usluga, ne određuje se u ovoj instituciji, već se primenjuju međunarodni standardi. Svetske organizacije, poput FAO (Organizacija UN za hranu), odredile su standarde koji se posle primenjuju u statističkim istraživanjima.
Republički zavod za statistiku samo je izvršilac radova, odnosno organ koji prikuplja i obrađuje podatke, koje posle toga objavljuje Ministarstvo trgovine i usluga.
Dakle, ako vam izgleda čudno da za godinu dana kupite jedne farmerke, i to je svetski prosek.
(MONDO)
