Cene na malo u Srbiji u aprilu u proseku su više za 1,1 odsto u odnosu na prethodni mesec, a troškovi života za 1,8 odsto. Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u prva tri meseca 2008. godine bila je za 38,5 odsto više nego u istom periodu prošle godine, ali je povećan i spoljnotrgovinski deficit.
Cene na malo u Srbiji u aprilu u proseku su više za 1,1 odsto u odnosu na prethodni mesec, a troškovi života za 1,8 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Pritom su cene poljoprivrednih proizvoda više za 4,3 odsto, na šta je uticalo najviše poskupljenje povrća, voća, jaja i ribe.
Industrijsko prehrambeni proizvodi u proseku su poskupeli za 3,4 odsto, a zabeleženo je i povećanje cena brašna, hleba, testenina, mlečnih proizvoda, svežeg mesa i masnoća.
Cene pića u proseku su povećane za jedan odsto, dok su cene duvana ostale su na istom nivou.
Cene industrijskih neprehrambenih proizvoda ostale su na istom nivou, s tim što je zabeleženo pojeftinjenje derivata nafte, dok se cene ostalih proizvoda nisu znatnije menjale.
Usluge su u proseku poskupele za 0,6 odsto.
U aprilu su cene na malo povećane za 3,9 odsto, u odnosu na decembar 2007. godine, istovremeno troškovi života povećani su za 4,9 odsto, za taj period, a razlika između indeksa cena na malo i indeksa troškova života je posledica različitog uticaja rasta cena pojedinih artikala na formiranje tih indeksa.
Zavod je saopštio da je ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u prva tri meseca 2008. godine bila 7,9 milijardi dolara što je za 38,5 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Kako se navodi, u periodu januar - mart 2008. godine Srbija je u spoljnotrgovinskoj razmeni ostvarila deficit od 2,9 milijardi dolara, a to je za 40,2 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.
Prema podacima RSZ, iz Srbije je u prva tri meseca izvezeno robe u vrednosti od 2,5 milijardi dolara ili za 37,6 odsto više nego u istom periodu prethodne godine, dok je uvezeno robe za 5,4 milijardi dolara ili više za 39 odsto.
Pokrivenost uvoza izvozom je 46,2 odsto i manja je za 0,4 odsto nego u prva tri meseca prošle godine.
Povećanje uvoza u proteklom periodu, posledica je uvoza energenata, koji na svetskom tržištu beleže sve veći skok cena u poslednje vreme i koji u proteklom periodu čini 21,6 odsto ukupnog uvoza.
Rastu vrednosti uvoza doprineo je i uvoz rude bakra i gvožđa koje se koriste za proizvodnju osnovnih i drugih metala, a koji na svetskom tržištu imaju povoljnu cenu, kao i rast tražnje, jer iako su realne zarade u martu u odnosu na februar bile manje za 0.6 odsto, rast javne potrošnje i dalje je visok.
Povećanje izvoza rezultat je do sada obavljene privatizacije i restruktuiranja preduzeća, kao i potpisanih i ratifikovanih ugovora o slobodnoj trgovini sa zemljama potpisnicama Pakta o stabilnosti, koji su sada objedinjeni u jedinstveni CEFTA sporazum.
Izvoz Srbije sa zemljama CEFTA sporazuma, za posmatrani period, iznosi 768,3 miliona dolara, a uvoz je 419,5 miliona dolara, a suficit u razmeni rezultat je, pre svega, većeg izvoza poljoprivrednih proizvoda na ta tržišta.
Povećan je izvoz povrća i voća naročito maline, višnje, šljive i sveže jabuke, mada je i uvoz, pre svega agruma na istom nivou. Povećan je i izvoz žitarica i proizvoda od njih.
Većem izvozu doprineo je i potpisani Sporazum sa EU po kome proizvodi naše tekstilne industrije imaju preferencijalni status na tom tržištu, kao i povoljni odnosi razmene.
Naime, osim povoljnih cena na svetskom tržištu proizvoda koje izvozimo, na povoljno kretanje odnosa razmene uticala je i struktura tržišta - izvozimo pretežno na tržišta evro zone, a uvozimo pretežno sa tržišta dolarskog područja.
(agencije/MONDO)
Pritom su cene poljoprivrednih proizvoda više za 4,3 odsto, na šta je uticalo najviše poskupljenje povrća, voća, jaja i ribe.
Industrijsko prehrambeni proizvodi u proseku su poskupeli za 3,4 odsto, a zabeleženo je i povećanje cena brašna, hleba, testenina, mlečnih proizvoda, svežeg mesa i masnoća.
Cene pića u proseku su povećane za jedan odsto, dok su cene duvana ostale su na istom nivou.
Cene industrijskih neprehrambenih proizvoda ostale su na istom nivou, s tim što je zabeleženo pojeftinjenje derivata nafte, dok se cene ostalih proizvoda nisu znatnije menjale.
Usluge su u proseku poskupele za 0,6 odsto.
U aprilu su cene na malo povećane za 3,9 odsto, u odnosu na decembar 2007. godine, istovremeno troškovi života povećani su za 4,9 odsto, za taj period, a razlika između indeksa cena na malo i indeksa troškova života je posledica različitog uticaja rasta cena pojedinih artikala na formiranje tih indeksa.
Zavod je saopštio da je ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u prva tri meseca 2008. godine bila 7,9 milijardi dolara što je za 38,5 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Kako se navodi, u periodu januar - mart 2008. godine Srbija je u spoljnotrgovinskoj razmeni ostvarila deficit od 2,9 milijardi dolara, a to je za 40,2 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.
Prema podacima RSZ, iz Srbije je u prva tri meseca izvezeno robe u vrednosti od 2,5 milijardi dolara ili za 37,6 odsto više nego u istom periodu prethodne godine, dok je uvezeno robe za 5,4 milijardi dolara ili više za 39 odsto.
Pokrivenost uvoza izvozom je 46,2 odsto i manja je za 0,4 odsto nego u prva tri meseca prošle godine.
Povećanje uvoza u proteklom periodu, posledica je uvoza energenata, koji na svetskom tržištu beleže sve veći skok cena u poslednje vreme i koji u proteklom periodu čini 21,6 odsto ukupnog uvoza.
Rastu vrednosti uvoza doprineo je i uvoz rude bakra i gvožđa koje se koriste za proizvodnju osnovnih i drugih metala, a koji na svetskom tržištu imaju povoljnu cenu, kao i rast tražnje, jer iako su realne zarade u martu u odnosu na februar bile manje za 0.6 odsto, rast javne potrošnje i dalje je visok.
Povećanje izvoza rezultat je do sada obavljene privatizacije i restruktuiranja preduzeća, kao i potpisanih i ratifikovanih ugovora o slobodnoj trgovini sa zemljama potpisnicama Pakta o stabilnosti, koji su sada objedinjeni u jedinstveni CEFTA sporazum.
Izvoz Srbije sa zemljama CEFTA sporazuma, za posmatrani period, iznosi 768,3 miliona dolara, a uvoz je 419,5 miliona dolara, a suficit u razmeni rezultat je, pre svega, većeg izvoza poljoprivrednih proizvoda na ta tržišta.
Povećan je izvoz povrća i voća naročito maline, višnje, šljive i sveže jabuke, mada je i uvoz, pre svega agruma na istom nivou. Povećan je i izvoz žitarica i proizvoda od njih.
Većem izvozu doprineo je i potpisani Sporazum sa EU po kome proizvodi naše tekstilne industrije imaju preferencijalni status na tom tržištu, kao i povoljni odnosi razmene.
Naime, osim povoljnih cena na svetskom tržištu proizvoda koje izvozimo, na povoljno kretanje odnosa razmene uticala je i struktura tržišta - izvozimo pretežno na tržišta evro zone, a uvozimo pretežno sa tržišta dolarskog područja.
(agencije/MONDO)
