• Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Vojvoda Mišić: Protiv Jugoslavije, nisu ga slušali

Izvor mondo.rs

Na današnji dan pre 96 godina, 20. januara 1921. godine, umro je vojvoda Živojin Mišić, legendarni vojskovođa u mnogim pobedama srpske vojske. Bio je protivnik stvaranja Jugoslavije sa Hrvatima i Slovencima, kralj ga nije poslušao.

 Vojvoda Živojin Mišić: Godišnjica smrti protivnika Jugoslavije, smatrao je Hrvate za fukaru

 Vojvoda Živojin Mišić: Godišnjica smrti protivnika Jugoslavije, smatrao je Hrvate za fukaru
Vojvoda Živojin Mišic

Mišic je u Prvom svetskom ratu postao vojvoda. Ucestvovao je u svim srpskim ratovima od 1876. godine do 1918. godine. Neposredno je komandovao srpskom Prvom armijom u Kolubarskoj bici, a u proboju Solunskog fronta je bio nacelnik Vrhovne komande.

Roden je 19. jula 1855. godine u Struganiku kod Mionice, kao 13. dete Radovana i Andelije, ali je tek osmoro njegovih brace i sestara bilo živo kada se rodio.

Mišic je 1874. godine upisao Vojnu akademiju.

Na pocetku cetrdesetogodišnje službe, kao pitomac Artiljerijske škole, ucestvovao je u dva oslobodilacka rata protiv Turske, 1876. godine i 1877—1878. godine, kao komandant Kolubarskog bataljona Valjevske brigade 2. klase.

"Hrvati i Slovenci nece s nama, hoce s Austrijancima"

Istoricar Dragoljub Živojinovic govorio je da je regent Aleksandar Karadordevic poslao Mišica da razgovara sa Hrvatima i Slovencima o njihovim namerama. Mišic ga je po povratku obavestio da njih uopšte ne zanima zajednicka država sa Srbima i da oni svoju buducnost vide u austrijskoj imperiji, koja im je obecala da ce dobiti neku vrstu svoje lokalne uprave. Kralj i vlada u Beogradu su, medutim, prenebregli to mišljenje i nastavili da insistiraju na Jugoslaviji kao zajednici "trojednog naroda, odnosno jednog naroda sa tri vere", dok je Mišic ubrzo penzionisan. Posledice te odluke trpimo do danas.

Pored cetvorogodišnje Artiljerijske škole završio je austro-ugarsku školu gadanja u Bruku na Lajti i dvogodišnju pripremu za generalštabnu struku u srpskoj vojsci.

Ucestvovao je i u Srpsko-bugarskom ratu 1885. godine kao porucnik i komadant 5. puka Drinske divizije.

Od 1898. godine do 1904. predavao je strategiju na Vojnoj akademiji.

Posle majskog prevrata u kojem je 1903. godine ubijen Aleksandar Obrenovic, Mišic je penzionisan kao generalštabni pukovnika, navodno zbog uticaja organizacije "Crna ruka", pošto je smatran bliskim svrgnutoj dinastiji Obrenovica.

Mišic je reaktiviran 1909. godine, tokom aneksione krize, a na licni zahtev nacelnika Vrhovne komande generala Radomira Putnika, koji ga je postavio za svog pomocnika.

Mišic je pomogao Putniku da sastavi srpski ratni plan u slucaju rata protiv Austro-Ugarske.

U balkanskim ratovima Mišic je bio pomocnik i desna ruka nacelnika štaba Vrhovne komande vojvode Putnika i "u najtežim trenucima svojim optimizmom i cvrstinom karaktera održavao Putnika u uverenju u dobar ishod operacija srpske vojske".

Neposredno je saradivao na planiranju i rukovodenju operacijama protiv turske Vardarske armije, zbog cega je posle Kumanovske bitke unapreden u cin generala.

Srbija teško osakacena u ratu

U Prvom svetskom ratu poginulo je oko 1,3 miliona Srba. Prema proceni delegacije Kraljevine SHS na mirovnoj konferenciji u Versaju, ratna šteta Srbije iznosila je tacno polovinu ukupne nacionalne imovine, dok je u ratu stradalo 28 odsto stanovnika. Prema tim podacima, Srbija je izgubila 62 odsto muškog stanovništva od 18 do 55 godina, od cega je 53 odsto poginulo, a devet odsto je bilo trajnih invalida.

Posebno se istakao pravilnom procenom situacije prvog dana bitke na Bregalnici, kada je srpska Vrhovna komanda u Skoplju razmatrala pitanje na kojoj liniji ce primiti odsudnu bitku.

Usvajanje njegovog predloga imalo je presudan uticaj na dalji tok i konacan ishod odlucujuce bitke Drugog balkanskog rata. Po završetku ovog rata, Mišic je po drugi put penzionisan.

Ipak, pred samo izbijanje Prvog svetskog rata, opet je reaktiviran i postavljen za pomocnika nacelnika štaba Vrhovne komande.

Tokom Kolubarske bitke, Mišicu je predata komanda nad Prvom armijom, tada u vrlo teškoj situaciji, da zameni njenog ranjenog i bolesnog komadanta generala Petra Bojovica.

Najviše zahvaljujuci Mišicevim licnim naporima i znanju, Prva armija se od jedinice u rasulu pretvorila u formaciju sposobnu za borbu.

Mišic je insistirao, što je tada smatrano rizicnim, na dubljem povlacenju da bi se celoj srpskoj vojsci dalo vremena za odmor i popunu zaliha, što je dovelo do napuštanja Beograda.

Rizik se isplatio, jer je austro-ugarska vojska previše raširila svoje linije snabdevanja i teško je poražena u srpskom kontranapadu, koji je poceo Mišic, cija je armija odigrala odlucujucu ulogu.

To je jedna od najvecih bitaka u srpskoj istoriji i Mišic je unapreden u cin vojvode.

Posle novog združenog napada nemacke, austro-ugarske i bugarske vojske na Srbiju u oktobru 1915. godine, kada se srpska vojska povukla na Kosovo, Mišic je predložio kontranapad.

Predlog su odbili ostali zapovednici armija na sastanku u Peci, i usledilo je povlacenje srpske vojske preko Crne Gore i Albanije.

Na Solunskom frontu 1916. Mišic je komandovao Prvom armijom koja je zaustavila i naterala na povlacenje bugarsku vojsku u bici kod Gorniceva.

Pred kraj rata u junu 1918. Mišic je postavljen za nacelnika Vrhovne komande i komandovao je srpskom vojskom prilikom proboja Solunskog fronta u septembru 1918.

Umro u Beogradu 20. januara 1921.

VOJVODA MIŠIC O HRVATIMA I JUGOSLAVIJI

Mišic je marta 1919. godine kao nacelnik Štaba Srpske vrhovne komande, na predlog regenta Aleksandra, otišao u Hrvatsku kako bi se licno obavestio o politickoj situaciji. Dvocasovni razgovor sa Aleksandrom, održan po povratku iz Splita, Mišic je prepricao svom ratnom sekretaru Miloradu Pavlovicu Krpi. U nekim tekstovima objavljenim na internetu tvrdi se da je Krpa zapisao sledece recenice:

"Jugoslovenstvo nije narodnost, nego ideologija", rekao je vojvoda Mišic regentu Aleksandru.

"Jugoslovenstvo ne može da posluži kao temelj za izgradnju jedne realne državne celine, nego je to fiktivna ideja za koju valja pripremiti teren i naraštaje koji su daleko od shvatanja jedne celine", naveo je Vojvoda.

 Mišic je na osnovu razgovora sa hrvatskim politicarima, književnicima, novinarima, sveštenicima, uciteljima i obicnim ljudima, shvatio da oni svi misle "da je nastao cas da Hrvatska dobije svoju samostalnost i nezavisnost".

"Svi oni jednako misle, to je svet za sebe, ma sa kakvim predlogom da se pojaviš stvar je propala. Ništa se nece moci uciniti. To nisu ljudi na ciju se rec možeš osloniti. To je najodvratnija fukara na svetu, koja se ne može zajaziti nicim što bi joj se ponudilo. Ja sam duboko uveren da se mi sa njima necemo usreciti. Ti su ljudi, svi odreda, prozirni kao caša, nezajažljivi, i u takvoj meri lažni i dvolicni da sumnjam da na kugli zemaljskoj ima vecih podlaca, prevaranata i samoživih ljudi... Ne zaboravite, visocanstvo, moje reci", upozorio je vojvoda.

On je regentu predložio da se mora odmah otcepiti od njih, "dati im državu, nezavisnu samoupravu, pa neka lome glavu kako znaju".

Razgovor s regentom vojvoda Mišic je okoncao recima: "Ako ovako ne postupite, siguran sam da cete se ljuto kajati".

Ovo ne smete propustiti

Inicijalizacija u toku...

Komentari 91

Komentar je uspešno poslat.

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Srbija

Karadjordjevici su masoni. Ma za sve su krive komunjare...

Paznja

Ko sme, taj moze. Ko ne zna za strah, taj ide napred!

Bi

Čini mi se da je i Pašić bio protiv zajednice sa njima, ali ne mogu sa sigurnošću da tvrdim. Neka me ispravi ko zna...

 Vojvoda Živojin Mišić: Godišnjica smrti protivnika Jugoslavije, smatrao je Hrvate za fukaru