Srbija je po poštovanju slobode medija svrstana među delimično slobodne zemlje, kao 87. na listi od ukupno 195 zemalja, a najviše zamerki u novom godišnjem izveštaju Fridom hausa odnosi se na političko okruženje u kojem rade novinari i pitanje vlasništva i finansiranja medija.
Srbija je po poštovanju slobode medija svrstana među delimično slobodne zemlje, kao 87. na listi od ukupno 195 zemalja, a najviše zamerki u novom godišnjem izveštaju Fridom hausa odnosi se na političko okruženje u kojem rade novinari i pitanje vlasništva i finansiranja medija.
U izveštaju o slobodi medija tokom 2007. "delimično slobodnim" smatraju se sve zemlje regiona izuzev Slovenije, koja je jedna od 72 države na svetu u kojima, po oceni Fridom hausa, postoji sloboda štampe.
Izveštaj koji se objavljuje godišnje, uoči Svetskog dana slobode medija 3. maja, procenjuje stepen slobode štampanih, elektronskih medija i Interneta u svakoj zemlji na svetu. Ocene za 2008. temelje se na procenama zakonskog, političkog i ekonomskog okruženja u kojem su novinari radili u 2007. godini.
Kada je reč o slobodi štampe u Srbiji najbolje su ocenjeni ekonomski uslovi, a najgore političko okruženje, iako je globalno gledano okruženje u kojem deluju mediji tokom 2007. ostalo relativno nepromenjeno, ocenio je Fridom haus.
Uz napomenu da Ustav i zakoni u Srbiji garantuju slobodu štampe, u izveštaju se navodi da su tokom 2007. "konzervativni i nacionalistički elementi u vlasti bili manje tolerantni prema kritikama medija, a kleveta je i dalje ostala kažnjivo delo".
Prema oceni Fridom hausa, i elektronski i štampani mediji u Srbiji su veoma aktivni i promovišu različita gledišta, ali je medijsko okruženje i dalje na neki način politizovano.
Novinari povremeno pribegavaju autocenzuri, a mnogi izbegavaju politički teške teme, uključujući i rasprave o ratnim zločinima i pregovorima o statusu Kosova, dodaje se.
Fridom haus navodi da je javni servis (RTS) koji se finansira iz obavezne pretplate bio dominantni medijski izvor, sa svoja dva programa i Radio Beogradom.
Javni mediji, kao i državna novinska agencija Tanjug koja dobija sredstva od države, uživaju određen nivo implicitne podrške vlasti, dodaje se.
Fridom haus navodi da su mediji u državnom vlasništvu u Srbiji tokom 2007. uživali snažnu finansijsku podršku vlasti dok za privatne medije nema vladinih subvencija
Vlasništvo nad medijima i dalje nije transparentno, a ima i naznaka da su neki formalni vlasnici samo parvan za stvarne inetrese. S rastućim prisustvom stranih firmi neznatno je porasla i koncentracija vlasništva u medijima, dodaje se.
U izveštaju se konstatuje da su srpski elektronski i štampani mediji uglavnom u privatnom vlasništvu. Navodi se da vlada ima udeo u dnevniku "Politika", ali ima malo direktnog uticaja na uređivačku politiku. Većina lokalnih medija međutim tek treba da se privatizuje, a za tu vrstu liberlizacije nema podrške lokalnih vlasti.
U delu izveštaja koji se odnosi na Srbiju Fridom haus navodi i da su medijske organizacije i novinari često žrtve maltretiranja, vandalizma i nasilja.
U aprilu prošle godine je nakon izveštavanja o jednoj neonacističkoj organizaciji dopisniku Bete i predsedniku Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine Dinku Gruhonjiću prećeno smrću, a istog meseca je i eksplodirala bomba na prozoru stana novinara Vremena Dejana Anastasijevića nakon njegovog pisanja o jednoj paravojnoj formaciji, precizira se u izveštaju.
U izveštaju se pominju i napadi na nezavisnu televiziju B92 i njene novinare, kao i tekst glavne urednice Politike povodom pritisaka "jednog od najbogatijih ljudi u Srbiji" na novinare tog lista zbog načina na koji su izveštavali, uz konstataciju da se napadi na novinare često ne istražuju na odlučan način.
Lokalni mediji u Srbiji rade u još težem okruženju, ocenjuje Fridom haus i dodaje da lokalne vlasti novinarima onemogućavaju pristup informacijama i sarađuju uglavnom sa držvanim medijima. U oktobru su, dodaje se, maskirani napadači upali u dve TV stanice u Novom Pazaru i zaustavili ponovno emitovanje intervjua sa jednim islamskim vođom.
Fridom haus navodi i da postoji zabrinutost da je proces u kojem je Republička radiodifuzna agencija dodeljivala dozvole za emitovanje bio nefer i netransparentan, čemu treba dodati i komplikovanu proceduru za dobijanje dozvole.
U julu 2007, navodi se, Vrhovni sud je doneo presude u korist dve TV i šest radio stanica koje su se žalile zbog nedobijanja dozola za emitovanje, ali je RRA ignorisala presudu i ostala pri svojim odlukama.
Fridom haus kritikuje RRA i za mešanje u uređivačke odluke RTS kada je naložila toj televiziji da direktno prenosi sednice parlamenta, dodajući da je budžet RRA pod kontrolom parlamenta.
Fridom haus u izveštaju pominje i zatvaradnje BK televizije zbog emitovanja bez dozvole, dodajući da je ta TV kratko vreme tokom 2007. emitovala program preko satelita.
Pristup Internetu u Srbiji nije ograničen, ali samo 14 odsto popualcije dobija informacije na taj način.
Na kraju izveštaja o Srbiji Fridom haus navodi da medijsko okruženje na Kosovu regulišu civilna misija UN i ustavni okvir.
Ocenjuje se da je sistem izdavanja dozvola za emitovanje na Kosovu komplikovan i nekonzistentan a rad privremenog medijskog komesara netransparentan.
Navodi se takođe da je tokom 2007. zabeleženo više slučajeva nasilja, a novinari su se žalili da nemaju pristup javnim informacijama.
Iako su mnogi mediji preživljavali zahvaljujući donacijama većina je imala finansijske probleme. Kao rezultat toga urednička nezavisnost i dalje predstavlja slabu tačku na Kosovu, a mediji se priklanjanju biznis interesima, ocenjuje Fridom haus i dodaje da je Radio-televizija Kosova praktično na raspolaganju političkom i ekonomskom interesu.
Globalno gledano, najveća sloboda štampe, po oceni Fridom hausa, vlada u Finskoj, Islandu, Danskoj, Norveškoj, Belgiji i Švedskoj, dok najmanje slobode uživaju novinari i mediji u Severnoj Koreji, Burmi i Turkmenistanu.
Regionalno posmatrano štampa je najslobodnija u zapadnoj Evropi gde se 24 od ukupno 25 zemalja smatra slobodnim, a delimičnu slobodu štampa uživa samo u Turskoj.
Najneslobodnija štampa je u regionu Bliskog istoka i Severne Afrike gde se neslobodnim smatra 79 odsto zemalja regiona.
U regionu srednje i istočne Evrope koji obuhvata i zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, po oceni Fridom hausa, najslobodnija štampa je u Estoniji, Češkoj, Litvaniji i Mađarskoj, dok su na začelju liste kao neslobodne zemlje Kazahstan, Rusija, Belorusija, Uzbekistan i Turkmenistan.
Od 28 zemalja ovog regiona Slovenija je na 7. mestu, kao zemlja sa slobodnom štampom. Hrvatska je na 10, Crna Gora na 11, Srbija na 12, BiH na 14, Makedonija na 15, a Albanija na 16. mestu, sve u statusu zemalja sa delimično slobodnom štampom.
(Beta)
U izveštaju o slobodi medija tokom 2007. "delimično slobodnim" smatraju se sve zemlje regiona izuzev Slovenije, koja je jedna od 72 države na svetu u kojima, po oceni Fridom hausa, postoji sloboda štampe.
Izveštaj koji se objavljuje godišnje, uoči Svetskog dana slobode medija 3. maja, procenjuje stepen slobode štampanih, elektronskih medija i Interneta u svakoj zemlji na svetu. Ocene za 2008. temelje se na procenama zakonskog, političkog i ekonomskog okruženja u kojem su novinari radili u 2007. godini.
Kada je reč o slobodi štampe u Srbiji najbolje su ocenjeni ekonomski uslovi, a najgore političko okruženje, iako je globalno gledano okruženje u kojem deluju mediji tokom 2007. ostalo relativno nepromenjeno, ocenio je Fridom haus.
Uz napomenu da Ustav i zakoni u Srbiji garantuju slobodu štampe, u izveštaju se navodi da su tokom 2007. "konzervativni i nacionalistički elementi u vlasti bili manje tolerantni prema kritikama medija, a kleveta je i dalje ostala kažnjivo delo".
Prema oceni Fridom hausa, i elektronski i štampani mediji u Srbiji su veoma aktivni i promovišu različita gledišta, ali je medijsko okruženje i dalje na neki način politizovano.
Novinari povremeno pribegavaju autocenzuri, a mnogi izbegavaju politički teške teme, uključujući i rasprave o ratnim zločinima i pregovorima o statusu Kosova, dodaje se.
Fridom haus navodi da je javni servis (RTS) koji se finansira iz obavezne pretplate bio dominantni medijski izvor, sa svoja dva programa i Radio Beogradom.
Javni mediji, kao i državna novinska agencija Tanjug koja dobija sredstva od države, uživaju određen nivo implicitne podrške vlasti, dodaje se.
Fridom haus navodi da su mediji u državnom vlasništvu u Srbiji tokom 2007. uživali snažnu finansijsku podršku vlasti dok za privatne medije nema vladinih subvencija
Vlasništvo nad medijima i dalje nije transparentno, a ima i naznaka da su neki formalni vlasnici samo parvan za stvarne inetrese. S rastućim prisustvom stranih firmi neznatno je porasla i koncentracija vlasništva u medijima, dodaje se.
U izveštaju se konstatuje da su srpski elektronski i štampani mediji uglavnom u privatnom vlasništvu. Navodi se da vlada ima udeo u dnevniku "Politika", ali ima malo direktnog uticaja na uređivačku politiku. Većina lokalnih medija međutim tek treba da se privatizuje, a za tu vrstu liberlizacije nema podrške lokalnih vlasti.
U delu izveštaja koji se odnosi na Srbiju Fridom haus navodi i da su medijske organizacije i novinari često žrtve maltretiranja, vandalizma i nasilja.
U aprilu prošle godine je nakon izveštavanja o jednoj neonacističkoj organizaciji dopisniku Bete i predsedniku Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine Dinku Gruhonjiću prećeno smrću, a istog meseca je i eksplodirala bomba na prozoru stana novinara Vremena Dejana Anastasijevića nakon njegovog pisanja o jednoj paravojnoj formaciji, precizira se u izveštaju.
U izveštaju se pominju i napadi na nezavisnu televiziju B92 i njene novinare, kao i tekst glavne urednice Politike povodom pritisaka "jednog od najbogatijih ljudi u Srbiji" na novinare tog lista zbog načina na koji su izveštavali, uz konstataciju da se napadi na novinare često ne istražuju na odlučan način.
Lokalni mediji u Srbiji rade u još težem okruženju, ocenjuje Fridom haus i dodaje da lokalne vlasti novinarima onemogućavaju pristup informacijama i sarađuju uglavnom sa držvanim medijima. U oktobru su, dodaje se, maskirani napadači upali u dve TV stanice u Novom Pazaru i zaustavili ponovno emitovanje intervjua sa jednim islamskim vođom.
Fridom haus navodi i da postoji zabrinutost da je proces u kojem je Republička radiodifuzna agencija dodeljivala dozvole za emitovanje bio nefer i netransparentan, čemu treba dodati i komplikovanu proceduru za dobijanje dozvole.
U julu 2007, navodi se, Vrhovni sud je doneo presude u korist dve TV i šest radio stanica koje su se žalile zbog nedobijanja dozola za emitovanje, ali je RRA ignorisala presudu i ostala pri svojim odlukama.
Fridom haus kritikuje RRA i za mešanje u uređivačke odluke RTS kada je naložila toj televiziji da direktno prenosi sednice parlamenta, dodajući da je budžet RRA pod kontrolom parlamenta.
Fridom haus u izveštaju pominje i zatvaradnje BK televizije zbog emitovanja bez dozvole, dodajući da je ta TV kratko vreme tokom 2007. emitovala program preko satelita.
Pristup Internetu u Srbiji nije ograničen, ali samo 14 odsto popualcije dobija informacije na taj način.
Na kraju izveštaja o Srbiji Fridom haus navodi da medijsko okruženje na Kosovu regulišu civilna misija UN i ustavni okvir.
Ocenjuje se da je sistem izdavanja dozvola za emitovanje na Kosovu komplikovan i nekonzistentan a rad privremenog medijskog komesara netransparentan.
Navodi se takođe da je tokom 2007. zabeleženo više slučajeva nasilja, a novinari su se žalili da nemaju pristup javnim informacijama.
Iako su mnogi mediji preživljavali zahvaljujući donacijama većina je imala finansijske probleme. Kao rezultat toga urednička nezavisnost i dalje predstavlja slabu tačku na Kosovu, a mediji se priklanjanju biznis interesima, ocenjuje Fridom haus i dodaje da je Radio-televizija Kosova praktično na raspolaganju političkom i ekonomskom interesu.
Globalno gledano, najveća sloboda štampe, po oceni Fridom hausa, vlada u Finskoj, Islandu, Danskoj, Norveškoj, Belgiji i Švedskoj, dok najmanje slobode uživaju novinari i mediji u Severnoj Koreji, Burmi i Turkmenistanu.
Regionalno posmatrano štampa je najslobodnija u zapadnoj Evropi gde se 24 od ukupno 25 zemalja smatra slobodnim, a delimičnu slobodu štampa uživa samo u Turskoj.
Najneslobodnija štampa je u regionu Bliskog istoka i Severne Afrike gde se neslobodnim smatra 79 odsto zemalja regiona.
U regionu srednje i istočne Evrope koji obuhvata i zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, po oceni Fridom hausa, najslobodnija štampa je u Estoniji, Češkoj, Litvaniji i Mađarskoj, dok su na začelju liste kao neslobodne zemlje Kazahstan, Rusija, Belorusija, Uzbekistan i Turkmenistan.
Od 28 zemalja ovog regiona Slovenija je na 7. mestu, kao zemlja sa slobodnom štampom. Hrvatska je na 10, Crna Gora na 11, Srbija na 12, BiH na 14, Makedonija na 15, a Albanija na 16. mestu, sve u statusu zemalja sa delimično slobodnom štampom.
(Beta)
