Danas je Svetski dan slobode štampe. Po godišnjem izveštaju FH za 2007, od 195 država i teritorija, u 72 slučaja štampa je "slobodna", u 59 "delimično slobodna" i u 64 "nije slobodna".
Kao što je nam je voda neophodna za život, tako su nam informacije neophodne za preuzimanje kontrole nad životom, ocenio je generalni sekretar UN Ban Ki-mun povodom 3. maja, Svetskog dana slobode štampe.
Generalna skupština UN proglasila je 1993. godine, na preporuku UNESCO, 3. maj za Svetski dan slobode štampe. Taj dan se već 15 godina obeležava širom sveta i predstavlja priliku za podsećanje na suštinske principe slobode medija, procenjivanje nivoa slobode prenošenja informacija, zaštitu medija od onih koji žele da ugroze njihovu nezavisnost i za odavanje počasti novinarima koji su izgubili život radeći svoj posao.
Prema rečima generalnog sekretara UN, "kao što je voda nužna za život, saznanja nam omogućavaju da zamišljamo i menjamo stvari": "Kada se informacije slobodno šire, ljudi raspolažu alatom koji im pomaže da preuzmu kontrolu nad svojim životom. Kada je protok informacija ograničen - bilo iz političkih ili tehnoloških razloga - naša mogućnost da delujemo takođe je ograničena."
Slobodni i nezavisni mediji predstavljaju jedan od temelja mira i demokratije, a napadi na slobodu štampe u suprotnosti su s međunarodnim pravom, principima čovečnosti i same slobode - u suprotnosti su sa svim onim za šta se zalažu UN, zaključio je generalni sekretar svetske organizacije.
Međunarodna nevladina organizacija za zaštitu ljudskih prava Fridom haus (FH) ocenila je u godišnjem izveštaju o slobodi štampe u svetu da u 2007. godini sloboda štampe doživela "jasan pad". U dokumentu, objavljenom početkom sedmice, navedeno je da se "novinari bore za rad u sve neprijateljskijem okruženju u skoro svim regionima sveta".
FH je upozorio da je reč o "šestogodišnjem trendu, kako u autoritarnim režimima, tako i u demokratijama."
Od 195 država i teritorija, u 72 slučaja štampa je "slobodna", u 59 "delimično slobodna" i u 64 "nije slobodna", što predstavlja pad u odnosu na prethodni izveštaj za 2006. godinu, navedeno je u izveštaju.
Najveći pad slobode štampe, ocenio je FH, zabeležen je u regionu centralne i istočne Evrope i bivšeg Sovjetskog Saveza, u kojem "svega 18 posto stanovnika živi u okruženju u kojem su mediji slobodni".
S druge strane, određeni napredak zabeležen je na Bliskom istoku i severnoj Africi, gde su novinari "sve spremniji da se suprotstave vlastima".
Prema podacima nezavisnog Komiteta za zaštitu novinara (CPJ), prošla godina bila je najgora u protekloj deceniji po broju novinara čija je smrt direktno povezana s njihovim poslom - najmanje 65 njih ubijeno je na zadatku.
Irak je, petu godinu uzastopno, otkad su u toj zemlji koalicione snage na čelu sa SAD, na prvom mestu po broju poginulih novinara - 32, a sledi Somalija sa sedam mrtvih.
Prethodni "crni rekord" zabaležen je 1994, kada je 66 novinara izgubilo život, uglavnom u Alžiru, Bosni i Ruandi.
Podaci kojima raspolažu UN još su mračniji: 2007. godine život je izgubio 171 novinar, a stotine njih bili su izloženi pretnjama i pritiscima, zatvarana ili mučeni.
FH je ocenio da je štampa u Srbiji, kao i većina zemalja regiona, "delimično slobodna", a stanje nepromenjeno u odnosu na 2006 godinu.
Kao jedan od glavnih problema u Srbiji, ta nevladina organizacija je navela "nefer i nejasan način" na koji Republička radiodifuzna agencija dodeljuje licence, ali i ocenila da su i elektronski i štampani mediji "veoma aktivni i omogućavaju različita gledanja na stvari".
Nevladina organizacija "Reporteri bez granica" (RSF) ocenila je da političke i etničke podele u regionu, koji još nosi ožiljke nedavnih ratova, utiču na rad novinara.
RSF su u izveštaju objavljenom u februaru, ocenili da je i sam Haški tribunal, sud koji su osnovale UN, ugrozio slobodu štampe i stvorio zabrinjavajući presedan kada je otvorio istragu protiv novinara nekoliko hrvatskih medija zbog objavljivanja poverljivih dokumenata, vezanih za slučaj hrvatskih generala Ante Gotovine, Ivana Čermaka i Mladena Markača.
Hrvatska radio-televizija, "Jutarnji list", "Večernji list" i novinske agencije Hina i Sense preneli su deo teksta optužnice protiv trojice ljudi, u kojem se pominju imena sedmorice visokih hrvatskih zvaničnika za koje se sumnja da su umešani u iste zločine za koje se terete i Gotovina, Čermak i Markač.
Na internet sajtu UN može se pročitati: "Ako oni koji su na vlasti manipulišu novinarima, mediji postaju propagandno oruđe koje gura društvo u neznanje, ravnodušnost i očaj."
(Tanjug, foto AP: Protest "Reportera bez granica" u Berlinu - "U više od 30 zemalja sloboda štampe je dva puta tri metra - veličine zatvorske ćelije")
Generalna skupština UN proglasila je 1993. godine, na preporuku UNESCO, 3. maj za Svetski dan slobode štampe. Taj dan se već 15 godina obeležava širom sveta i predstavlja priliku za podsećanje na suštinske principe slobode medija, procenjivanje nivoa slobode prenošenja informacija, zaštitu medija od onih koji žele da ugroze njihovu nezavisnost i za odavanje počasti novinarima koji su izgubili život radeći svoj posao.
Prema rečima generalnog sekretara UN, "kao što je voda nužna za život, saznanja nam omogućavaju da zamišljamo i menjamo stvari": "Kada se informacije slobodno šire, ljudi raspolažu alatom koji im pomaže da preuzmu kontrolu nad svojim životom. Kada je protok informacija ograničen - bilo iz političkih ili tehnoloških razloga - naša mogućnost da delujemo takođe je ograničena."
Slobodni i nezavisni mediji predstavljaju jedan od temelja mira i demokratije, a napadi na slobodu štampe u suprotnosti su s međunarodnim pravom, principima čovečnosti i same slobode - u suprotnosti su sa svim onim za šta se zalažu UN, zaključio je generalni sekretar svetske organizacije.
Međunarodna nevladina organizacija za zaštitu ljudskih prava Fridom haus (FH) ocenila je u godišnjem izveštaju o slobodi štampe u svetu da u 2007. godini sloboda štampe doživela "jasan pad". U dokumentu, objavljenom početkom sedmice, navedeno je da se "novinari bore za rad u sve neprijateljskijem okruženju u skoro svim regionima sveta".
FH je upozorio da je reč o "šestogodišnjem trendu, kako u autoritarnim režimima, tako i u demokratijama."
Od 195 država i teritorija, u 72 slučaja štampa je "slobodna", u 59 "delimično slobodna" i u 64 "nije slobodna", što predstavlja pad u odnosu na prethodni izveštaj za 2006. godinu, navedeno je u izveštaju.
Najveći pad slobode štampe, ocenio je FH, zabeležen je u regionu centralne i istočne Evrope i bivšeg Sovjetskog Saveza, u kojem "svega 18 posto stanovnika živi u okruženju u kojem su mediji slobodni".
S druge strane, određeni napredak zabeležen je na Bliskom istoku i severnoj Africi, gde su novinari "sve spremniji da se suprotstave vlastima".
Prema podacima nezavisnog Komiteta za zaštitu novinara (CPJ), prošla godina bila je najgora u protekloj deceniji po broju novinara čija je smrt direktno povezana s njihovim poslom - najmanje 65 njih ubijeno je na zadatku.
Irak je, petu godinu uzastopno, otkad su u toj zemlji koalicione snage na čelu sa SAD, na prvom mestu po broju poginulih novinara - 32, a sledi Somalija sa sedam mrtvih.
Prethodni "crni rekord" zabaležen je 1994, kada je 66 novinara izgubilo život, uglavnom u Alžiru, Bosni i Ruandi.
Podaci kojima raspolažu UN još su mračniji: 2007. godine život je izgubio 171 novinar, a stotine njih bili su izloženi pretnjama i pritiscima, zatvarana ili mučeni.
FH je ocenio da je štampa u Srbiji, kao i većina zemalja regiona, "delimično slobodna", a stanje nepromenjeno u odnosu na 2006 godinu.
Kao jedan od glavnih problema u Srbiji, ta nevladina organizacija je navela "nefer i nejasan način" na koji Republička radiodifuzna agencija dodeljuje licence, ali i ocenila da su i elektronski i štampani mediji "veoma aktivni i omogućavaju različita gledanja na stvari".
Nevladina organizacija "Reporteri bez granica" (RSF) ocenila je da političke i etničke podele u regionu, koji još nosi ožiljke nedavnih ratova, utiču na rad novinara.
RSF su u izveštaju objavljenom u februaru, ocenili da je i sam Haški tribunal, sud koji su osnovale UN, ugrozio slobodu štampe i stvorio zabrinjavajući presedan kada je otvorio istragu protiv novinara nekoliko hrvatskih medija zbog objavljivanja poverljivih dokumenata, vezanih za slučaj hrvatskih generala Ante Gotovine, Ivana Čermaka i Mladena Markača.
Hrvatska radio-televizija, "Jutarnji list", "Večernji list" i novinske agencije Hina i Sense preneli su deo teksta optužnice protiv trojice ljudi, u kojem se pominju imena sedmorice visokih hrvatskih zvaničnika za koje se sumnja da su umešani u iste zločine za koje se terete i Gotovina, Čermak i Markač.
Na internet sajtu UN može se pročitati: "Ako oni koji su na vlasti manipulišu novinarima, mediji postaju propagandno oruđe koje gura društvo u neznanje, ravnodušnost i očaj."
(Tanjug, foto AP: Protest "Reportera bez granica" u Berlinu - "U više od 30 zemalja sloboda štampe je dva puta tri metra - veličine zatvorske ćelije")
