U nastavku dokaznog postupka Prelićev branilac Dragoslav Miša-Ognjanović postavljao je pitanja veštacima povodom dopune zajedničkih nalaza i mišljenja, koja treba da odgovore sa kojih je sve mesta Taton mogao da padne i na koja je mogao da padne. Advokat Ognjanović pokušao je da ospori mišljenja veštaka, tvrdnjom da se prvobitni samostalni nalazi veštaka razlikuju od kasnijih nalaza, uključujući i poslednju dopunu.

Veštaka Alimpijevića, Prelićev branilac je nekoliko puta pitao da li tvrdi da je Taton pao na glavu. Veštak je odgovorio da je više puta objašnjeno da je prilikom pada kontakt ostvaren levom polovinom glave i levom polovinom prednje strane grudnog koša.

“Ne možemo govoriti da je primarano, što bi se u žargonu reklo da se 'nabio na glavu', zato što bi u toj situaciji verovatno postojale povrede vrata, vratne kičme”, odgovorio je Alimpijević i istakao da povrede vratne kičme kod Tatona nisu postojale.

Branilac je, međutim, i pored odgovora veštaka i upozorenja predsednika sudskog veća, nastavio da insistira na ovom pitanju, jer se, kako je rekao, u dopunskim nalazima veštaka tvrdi da je Taton pao direktno na glavu.

“Na to pitanje sam danas već dao odgovor. Pri padu je kontakt ostvaren levom polovinom glave i trupa”, ostajao je pri svojoj tvrdnji veštak Đorđe Alimpijević.

Veštak: Tatona je neko uhvatio za noge i bacio ga

Isto pitanje - da li je Bris Taton pao na glavu, Prelićev branilac postavio je i veštaku trasologu Miroslavu Busarčeviću.

“Ja sam koristio sve vreme izraz 'praktično naglavačke'. Nigde nisam napisao drugačije. (…) Taj izraz znači da je on prilikom pada ipak glavom bio niže u odnosu na ostale delove tela, što ne mora da znači da je prvo ostvario kontakt glavom. On pada više na levu stranu tela, kontaktirajući levom stranom lica i grudnog koša, što pokazuje da ne pada pljoštimice, nego da postoji neki mali ugao u korist gde prednjače glava i taj deo”, objanio je Busarčević.

Branioca su zanimali i tragovi pronađeni na Tatonovoj majici, farmerkama i patikama, kao i to da li je urađena njihova biološka i hemijska analiza. Prvenstveno ga je zanimalo da li su tragovi na patikama mogli da nastanu ako se Taton odrazio sa betonske žardinjere, pošto, kako je rekao, iskazi svedoka govore da je Taton pao sa platoa Obilićevog venca, a ne sa odmorišta stepenica.

Veštak trasolog rekao je da je na Tatonovim patikama pronađena 'brisotina o čvrstu podlogu', najverovatnije o betonsku. On je, međutim, isključio mogućnost da su takvi tragovi mogli da nastanu prilikom Tatonovog odraza sa žardinjere, jer se, kako je objasnio, radi o tragovima klizanja.

“Moguće je da su ti tragovi nastali ako se nalazio na leđima na Obilićevom vencu gde se odupirao nogama, ili je jednostavno bio razvlačen levo-desno kada je bio napadnut od više osoba”, zaključio je Busarčević.

Branilac Đorđa Prelića tvrdi da u prvobitnim i poslednjem dopunskom nalazu veštaka postoje brojne praznine u pogledu činjenica. On tvrdi da je analiza Tatonove odeće najpre urađena na osnovu fotografija sa uviđaja, a da je tek kasnije pregledana. Veštacima zamera i što nisu izvršili biološku i hemijsku analizu tragova na odeći.

Sudsko veće odbilo je predlog odbrane da se izvrši rekonstrukcija događaja. Nastavak pretresa zakazan je za 28. februar kada će se pred sudom pojaviti svedok Slobodan Ćenić.

Đorđe Prelić je, podsećamo, u junu 2014. godine izručen Srbiji iz Španije nakon višegodišnjeg bekstva, pa mu je zbog pravosnažne presude kojom je osuđen u odsustvu na 15 godina zatvora, odobreno ponavljanje suđenja.

Prelić je na početku suđenja negirao bilo kakvu vezu sa smrću Tatona, tvrdeći da nije učestvovao u tuči.

Viši sud je početkom 2011. godine Prelića prvostepeno osudio na 35 godina zatvora, ali je ta presuda preinačena odlukom Apelacionog suda i kazna mu je smanjena na 15 godina.