Mnogima je prodaja tela jedini način da dođu do hrane i da plate put dalje na Zapad. Gladni, promrzli, očajni... Lako je da pomisle da im je to jedini način i voljni su da urade sve da prežive, kažu aktivisti za zaštitu ljudskih prava. A ima ljudi koji to znaju da iskoriste za grozne stvari.

"Dolaze ovde i ciljaju najočajnije ili lakomislene", kaže šesnaestogodišnji Avganistanac koji se predstavio novinaru Rojtersove fondacije kao Navid.

"Pitaju koliko ti novca treba. Plate i odu, a onda im rade grozne stvari ", rekao je, objašnjavajući da je jedan čovek nudio 2.000 evra da ima seks sa dečacima.

Navidov sunarodnik Ali kaže da ne krivi dečake koji pristanu da prodaju svoje telo.

"Spavaju ovde gladni noćima. Hladno je, nemaju ništa, nemaju novca i osećaju da moraju to da urade" kaže šesnaestogodišnjak.

Stotine dece emigranata stiglo je u Srbiju samo prošle godine, putujući mesecima da bi pobegli od bede i borbi u Avganistanu, Pakistanu, Iraku i Siriji.

Kao Ali, zaglavili su u Srbjii nemogavši da nastave put u Zapadnu Evropu, zbog snega i zatvorenih granica. a potrošili su većinu novca na krijumčare koji su ih doveli dovde.

Oko 7.700 emigranata živi trenutno u Srbiji, kaže Agenicija za izbeglice UN, ukljućujući i 1.100 ljudi, mahom Avganistanaca, koji žive u pomenutom napuštenom skladištu.

Organizacija Spasite decu (Save the Children) procenjuje da je svaki deseti emigrant u Srbiji tzv. nepraćeno dete. Dobrotvorne organizacije kažu da nemaju izveštaje o seksualnom iskorišćavanju dece izbeglica u zemlji.

"Kada se zaglave u Srbiji, ili bilo kojoj zemlji na ruti, potroše sav novac a potreban im je da nastave da plaćaju krijumčarima. Veoma je teško zaštititi ih", kaže Tatjana Ristić, portparol Spasite decu u Beogradu.

Ali kaže da je dosad u putu potrošio 9.500 evra, a da je pritom dobijao i batine od krijumčara u Bugarskoj, gde je morao da jede lišće i pije prljavu vodu da preživi.

Dvojica tinejdžera kažu da je skladište u kome su jedini izbor koji su imali, i da se plaše deportacije ako bi se prijavili emigrantske centre koje vodi država.

Dragan Velimirović, koji vodi najveći centar za izbeglice pored Adaševaca, oko 130 kilometara od Beograda, kaže da je njihov strah neutemeljen.

"Neki emigranti radije spavaju van prihvatnih centara da bi lakše bili u kontaktu sa krijumčarima. Vlasti ih neće poslati natzad, da žele mogle bi to da urade za 24 sata", kaže Velimirović.

Sumka Bučan, direktor operacija za Balkan organizacije CARE International, kaže upravo strah od deportacije tera ljude u ruke krijumčara i trgovaca ljudima.

"To je veoma platežan posao, eksploatisati ljude, ali izgleda da je emigrantima to jedina opcija", kaže Bučan.