Vlada Srbije usvojila je predlog zakona za ratifikaciju energetskog sporazuma sa Rusijom glasovima DSS-a i DS-a, dok je "jedna stranka bila uzdržana". LDP tražila da se - između ostalog i zbog predizborne tišine - sporazum skine s dnevnog reda, a radikali optužili stranke članice vlade i LDP za kršenje predizborne tišine, za koju se ne zna ko je kontroliše.
Ministar trgovine i usluga Predrag Bubalo izjavio je da su na sednici Vlade "dve najveće stranke u poziciji" glasale za utvrđivanje Predloga zakona o ratifikaciji energetskog sporazuma sa Rusijom, a da se jedna stranka nije izjašnjavala.
Energetski sporazum usvojen je na "burnoj" sednici Vlade kojom je predsedavao premijer Vojislav Koštunica koji je, zajedno sa ministrima iz Demokratske stranke Srbije prethodno izašao iz sale, za vreme izjašnjavanja o predlogu za ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom.
Koštunica i ministri iz DSS-a su nakon usvajanja predloga da potvrđivanje SSP-a bude prva tačka dnevnog reda izašli iz sale, pa je sednicu vodio potpredsednik Božidar Đelić, ali su se vratili kada je počelo razmatranje energetskog sporazuma.
Na konferenciji za novinare održanoj posle sednice Vlade, ministar Predrag Bubalo je izrazio zadovoljstvo što je, kako je rekao, nađen kapacitet za vladu da usvoji taj sporazum.
"Energetski sporazum sa Rusijom omogućava dalji razvoj Srbije velikom grinfild investicijom, možda i najvećom u narednom periodu, pokreće veliki broj kompanija i obezbeđuje veliki broj radnih mesta", kazao je Bubalo.
Bubalo je ukazao i da taj sporazum u političkom i geostrateškom smislu ima ogroman značaj, jer predstavlja vezu Rusije ka Evropi.
Sednice vlade se uobičajeno održavaju četvrtkom, ali je, kako je saopšteno, na predlog predsednika Srbije Borisa Tadića premijer Vojislav Koštunica ovonedeljnu sednicu zakazao za petak, u vreme predizborne tišine, kako bi se izbegle političke zloupotrebe vezane za sporazume koji su na dnevnom redu.
Predlog o upućivanju na ratifikaciju energetskog sporazuma sa Rusijom bio je dva puta na dnevnom redu sednice vlade, ali za njega nije bila većina članova vlade. Sa tim predlogom bili su saglasni ministri iz koalicije DSS-NS, dok su ministri iz G17 plus bili protiv, a iz DS-a nisu želeli da se izjašnjavaju.
Odbijanje da glasaju za ratifikaciju energetskog sporazuma ministri iz DS-a su objasnili time da raspuštena skupština nema kapacitet da se izjašnjava o tako važnom dokumentu. Sada su, kako su naveli, spremni da ga vlada prihvati jer će se o njemu izjasniti parlament u novom sazivu, posle izbora.
Energetski sporazum potpisao je ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić 25. januara u Moskvi. Tim sporazumom je predvidjeno osnivanje zajedničkog preduzeća za izgradnji magistralnog gasovoda kroz Srbiju, propusne moći 10 milijardi kubika gasa godišnje, kao i da ruski Gasprom kupi 51 odsto NIS-a za 400 miliona evra i u tu kompaniju investira najmanje 500 miliona evra.
Ruski elektronski mediji preneli su vest iz Beograda da je na sednici Vlade Srbije utvrđen Predlog zakona o ratifikaciji sporazuma o saradnji Srbije i Rusije u oblasti nafte i gasa.
Novinske agencije su navele da je Predlog utvrđen jednoglasno, a agencija Itar-Tass je istakla da je, prema protokolu uz Sporazum, predviđena njegova ratifikacija do 25. maja ove godine i da je ''ruska strana taj proces već završila". "Ratifikacione procedure ruska strana je već obavila", navela je ruska državna agencija.
Itar-Tass je ocenio da će, "sudeći po svemu", odlaganje ratifikacije u Srbiji biti beznačajno, jer se pretpostavlja da će Skupština Srbije, posle izbora 11. maja, prvu sednicu održati u junu, a da sve poliitičke partije zemlje obećavaju da će bez otezanja ratifikovati sporazum.
Odmah posle ratifikacije, "Gasprom" sa srpskim partnerom "Srbijagasom" može da formira zajedničku kompaniju i počne projektovanje trase gasovoda "Južni tok", a ruski koncern dobije pravo da kupi kontrolni paket akcija NIS-a i počne radove na njenoj modernizaciji, naveo je Itar-Tass.
Agencija je istakla da će početak realizacije energetskog sporazuma biti jasan signal za krupne ruske kompanije koje razmatraju mogućnost realizacije velikih investicionih projekata u Srbiji.
Među njima Itar-Tass ubraja "Aeroflot", "Banku Moskve", elektroenergetsku kompaniju "Inter RAO EES".
Pristalice Liberalno demokratske pratije (LDP) protestovale su uoči sednice zbog najave da će vlada budućem parlamentu predložiti da ratifikuje gasni sporazum sa Rusijom.Energetski sporazum usvojen je na "burnoj" sednici Vlade kojom je predsedavao premijer Vojislav Koštunica koji je, zajedno sa ministrima iz Demokratske stranke Srbije prethodno izašao iz sale, za vreme izjašnjavanja o predlogu za ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom.
Koštunica i ministri iz DSS-a su nakon usvajanja predloga da potvrđivanje SSP-a bude prva tačka dnevnog reda izašli iz sale, pa je sednicu vodio potpredsednik Božidar Đelić, ali su se vratili kada je počelo razmatranje energetskog sporazuma.
Na konferenciji za novinare održanoj posle sednice Vlade, ministar Predrag Bubalo je izrazio zadovoljstvo što je, kako je rekao, nađen kapacitet za vladu da usvoji taj sporazum.
"Energetski sporazum sa Rusijom omogućava dalji razvoj Srbije velikom grinfild investicijom, možda i najvećom u narednom periodu, pokreće veliki broj kompanija i obezbeđuje veliki broj radnih mesta", kazao je Bubalo.
Bubalo je ukazao i da taj sporazum u političkom i geostrateškom smislu ima ogroman značaj, jer predstavlja vezu Rusije ka Evropi.
Sednice vlade se uobičajeno održavaju četvrtkom, ali je, kako je saopšteno, na predlog predsednika Srbije Borisa Tadića premijer Vojislav Koštunica ovonedeljnu sednicu zakazao za petak, u vreme predizborne tišine, kako bi se izbegle političke zloupotrebe vezane za sporazume koji su na dnevnom redu.
Predlog o upućivanju na ratifikaciju energetskog sporazuma sa Rusijom bio je dva puta na dnevnom redu sednice vlade, ali za njega nije bila većina članova vlade. Sa tim predlogom bili su saglasni ministri iz koalicije DSS-NS, dok su ministri iz G17 plus bili protiv, a iz DS-a nisu želeli da se izjašnjavaju.
Odbijanje da glasaju za ratifikaciju energetskog sporazuma ministri iz DS-a su objasnili time da raspuštena skupština nema kapacitet da se izjašnjava o tako važnom dokumentu. Sada su, kako su naveli, spremni da ga vlada prihvati jer će se o njemu izjasniti parlament u novom sazivu, posle izbora.
Energetski sporazum potpisao je ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić 25. januara u Moskvi. Tim sporazumom je predvidjeno osnivanje zajedničkog preduzeća za izgradnji magistralnog gasovoda kroz Srbiju, propusne moći 10 milijardi kubika gasa godišnje, kao i da ruski Gasprom kupi 51 odsto NIS-a za 400 miliona evra i u tu kompaniju investira najmanje 500 miliona evra.
Ruski elektronski mediji preneli su vest iz Beograda da je na sednici Vlade Srbije utvrđen Predlog zakona o ratifikaciji sporazuma o saradnji Srbije i Rusije u oblasti nafte i gasa.
Novinske agencije su navele da je Predlog utvrđen jednoglasno, a agencija Itar-Tass je istakla da je, prema protokolu uz Sporazum, predviđena njegova ratifikacija do 25. maja ove godine i da je ''ruska strana taj proces već završila". "Ratifikacione procedure ruska strana je već obavila", navela je ruska državna agencija.
Itar-Tass je ocenio da će, "sudeći po svemu", odlaganje ratifikacije u Srbiji biti beznačajno, jer se pretpostavlja da će Skupština Srbije, posle izbora 11. maja, prvu sednicu održati u junu, a da sve poliitičke partije zemlje obećavaju da će bez otezanja ratifikovati sporazum.
Odmah posle ratifikacije, "Gasprom" sa srpskim partnerom "Srbijagasom" može da formira zajedničku kompaniju i počne projektovanje trase gasovoda "Južni tok", a ruski koncern dobije pravo da kupi kontrolni paket akcija NIS-a i počne radove na njenoj modernizaciji, naveo je Itar-Tass.
Agencija je istakla da će početak realizacije energetskog sporazuma biti jasan signal za krupne ruske kompanije koje razmatraju mogućnost realizacije velikih investicionih projekata u Srbiji.
Među njima Itar-Tass ubraja "Aeroflot", "Banku Moskve", elektroenergetsku kompaniju "Inter RAO EES".
Ko je (sve) prekršio izbornu tišinu?
Pre polaska na protest, LDP je kao parlamentarna stranka zvanično zatražila od Vlade Srbije da sa dnevnog reda skine predlog ratifikacije tog sporazuma.
U obrazloženju zahteva koji je Vladi predala članica Predsedništva LDP Jovana Tavčar, navedeno je da "zakazivanje i održavanje sednice Vlade u toku predizborne tišine predstavlja najgrublje kršenje zakonskih odredbi koje regulišu rad državnih organa, a posebno Vlade, tokom sprovođenja izbornog postupka".
"Pored toga, niz zakonskih propisa reguliše ograničenu nadležnost Vlade da donosi odluke iz svoje nadležnosti kada postupa kao Vlada kojoj je prestao mandat i kada ona ima kapacitet da obavlja samo tekuće poslove do izbora nove Vlade", istakao je LDP.
Posle svih peripetija, za vreme predizborne tišine oglasila se i Srpska radikalna stranka, optuživši stranke koje čine Vladu Srbije i LDP da su na "najbrutalniji način" prekršili izbornu tišinu i da manipulišu građanima.
"Potpuno je nedopustivo da se u javnim glasilima u toku izborne tišine objavljuju stavovi tehničkih ministara, tehničke vlade i raznih političkih stranaka i funkcionera koji i formalno učestvuju u izbornoj trci", navodi se u saopštenju radikala.
Dodaje se da medijska zloupotreba ratifikacije gasnog sporazuma sa Ruskom Federacijom, kao i gostovanje državnih funkcionera u medijima, "ne samo da ne donose ništa dobro građanima Srbije, već samo nanose štetu nacionalnim i ekonomskim interesima".
Kako je objašnjeno u Republičkoj izbornoj komisiji (RIK), osim elektronskih medija, koje kontroliše Republička radiodifuzna agencija (RRA), ostale ne kontroliše niko, jer i ovi izbori protiču bez Nadzornog odbora o čemu opširnije možete čitati u MONDO Izbornom specijalu.
(agencije/MONDO)
