Za prošlu godinu je samo 16.789 građana prijavilo godišnji dohodak veći od 1.394.784 dinara ili 14.285 evra, što je čak za 2.000 manje nego prethodne godine. Kao jedan od mogućih razloga za to pojedini stručnjaci navode da je možda limit za oporezivi deo dohotka više porastao nego što su procentualno skočile zarade u prošloj godini u odnosu na 2006.
Za prošlu godinu je samo 16.789 građana prijavilo godišnji dohodak veći od 1.394.784 dinara ili 14.285 evra, što je čak za 2.000 manje nego prethodne godine. Kao jedan od mogućih razloga za to pojedini stručnjaci navode da je možda limit za oporezivi deo dohotka više porastao nego što su procentualno skočile zarade u prošloj godini u odnosu na 2006.
Ipak, izvesnija je varijanta da su se poreski obveznici izveštili, pa deo prihoda dobijaju na ruke, umesto preko računa. Poznato je i da vešti biznismeni vole da isplaćuju dividende pošto ta vrsta prihoda ne ulazi u oporezovani deo, a isti tretman ima i isplata prihoda po osnovu udela u privrednom društvu. Na taj način izbegava se plaćanje doprinosa na zarade od 63 odsto, država dobija samo deset odsto poreza, piše "Glas javnosti".
Najviši prihod u 2007. godini, po podacima Poreske uprave, bio je 295.773.948 dinara ili 3, 7 miliona evra. Najviše bogataša koji su legalno prijavili sve svoje prihode je u Beogradu, 11.836, a najmanje u Kragujevcu, samo 865. U Novom Sadu su podnete 3.082 prijave, a u Nišu 1.006.
Među prvih 100 poreskih obveznika sa najvišim primanjima, 29 je sa nepoznatim zanimanjem, 19 je direktora, 14 je preduzetnika, koliko je i menadžera, sedam je ekonomista i po tri advokata i inženjera. Najveći broj legalnih bogataša ima od 30 do 60 godina, samo petoro je između 18 i 30 godina, a četvoro je preko 60 godina. Među najbogatijih 100 koji su prijavili prošlogodišnji prihod samo je deset žena.
Obavezu podnošenja poreske prijave imaju i stranci u Srbiji koji su zaposleni u našim firmama ili stranim predstavništvima, kao i naši građani koji rade u inostranstvu u predstavništvu ili ogranku domaće kompanije ili diplomatskim ispostavama. Njima se oporezuje godišnji dohodak iznad 2.324.640 dinara.
Inače, dohodak za oporezivanje ne čini samo plata nego i svi ostali prihodi po raznim osnovama, od samostalnih delatnosti, autorskih prava, zakupnina na zemljište, stanove, garaže, ali i pokretne stvari, zatim premije od osiguranja, oporezivog prihoda sportista po osnovu ugovora, transfera i premija.
Ukoliko su ovi prihodi ostvareni i oporezovani u drugoj državi, za toliko se umanjuje porez koji sportista treba da plati u Srbiji. Koliki će tačno porez platiti svaki od 16.789 prijavljenih građana zavisi od razlike između dohotka za oporezivanje i ličnih odbitaka.
Za samog poreskog obveznika koji je podneo prijavu odbitak koji ne ulazi u osnov za oporezivanje iznosi 40 odsto od prosečne godišnje zarade po zaposlenom u Srbiji u 2007. godini ili 185.971 dinar.
Za svakog izdržavanog člana porodice umanjuje se za još 15 odsto od prosečne zarade ili za 69.739 dinara. Prema sadašnjim propisima, u tu kategoriju spadaju deca, unuci, roditelji i bračni supružnici. Ukupan iznos svih odbitaka ne može da pređe 50 odsto prijavljenog dohotka.
Kada se od ukupnog godišnjeg dohotka odbiju svi dozvoljeni troškovi, preostali iznos se oporezuje za fizička lica sa 10 odsto ili za 15 odsto ako je dohodak veći od 2.789.568 dinara.
(MONDO)
Ipak, izvesnija je varijanta da su se poreski obveznici izveštili, pa deo prihoda dobijaju na ruke, umesto preko računa. Poznato je i da vešti biznismeni vole da isplaćuju dividende pošto ta vrsta prihoda ne ulazi u oporezovani deo, a isti tretman ima i isplata prihoda po osnovu udela u privrednom društvu. Na taj način izbegava se plaćanje doprinosa na zarade od 63 odsto, država dobija samo deset odsto poreza, piše "Glas javnosti".
Najviši prihod u 2007. godini, po podacima Poreske uprave, bio je 295.773.948 dinara ili 3, 7 miliona evra. Najviše bogataša koji su legalno prijavili sve svoje prihode je u Beogradu, 11.836, a najmanje u Kragujevcu, samo 865. U Novom Sadu su podnete 3.082 prijave, a u Nišu 1.006.
Među prvih 100 poreskih obveznika sa najvišim primanjima, 29 je sa nepoznatim zanimanjem, 19 je direktora, 14 je preduzetnika, koliko je i menadžera, sedam je ekonomista i po tri advokata i inženjera. Najveći broj legalnih bogataša ima od 30 do 60 godina, samo petoro je između 18 i 30 godina, a četvoro je preko 60 godina. Među najbogatijih 100 koji su prijavili prošlogodišnji prihod samo je deset žena.
Obavezu podnošenja poreske prijave imaju i stranci u Srbiji koji su zaposleni u našim firmama ili stranim predstavništvima, kao i naši građani koji rade u inostranstvu u predstavništvu ili ogranku domaće kompanije ili diplomatskim ispostavama. Njima se oporezuje godišnji dohodak iznad 2.324.640 dinara.
Inače, dohodak za oporezivanje ne čini samo plata nego i svi ostali prihodi po raznim osnovama, od samostalnih delatnosti, autorskih prava, zakupnina na zemljište, stanove, garaže, ali i pokretne stvari, zatim premije od osiguranja, oporezivog prihoda sportista po osnovu ugovora, transfera i premija.
Ukoliko su ovi prihodi ostvareni i oporezovani u drugoj državi, za toliko se umanjuje porez koji sportista treba da plati u Srbiji. Koliki će tačno porez platiti svaki od 16.789 prijavljenih građana zavisi od razlike između dohotka za oporezivanje i ličnih odbitaka.
Za samog poreskog obveznika koji je podneo prijavu odbitak koji ne ulazi u osnov za oporezivanje iznosi 40 odsto od prosečne godišnje zarade po zaposlenom u Srbiji u 2007. godini ili 185.971 dinar.
Za svakog izdržavanog člana porodice umanjuje se za još 15 odsto od prosečne zarade ili za 69.739 dinara. Prema sadašnjim propisima, u tu kategoriju spadaju deca, unuci, roditelji i bračni supružnici. Ukupan iznos svih odbitaka ne može da pređe 50 odsto prijavljenog dohotka.
Kada se od ukupnog godišnjeg dohotka odbiju svi dozvoljeni troškovi, preostali iznos se oporezuje za fizička lica sa 10 odsto ili za 15 odsto ako je dohodak veći od 2.789.568 dinara.
(MONDO)
