U koncetracionom logoru Mauthauzen obeležena je 63. godišnjica oslobođenja zloglasnog nacističkog logora, a komemoraciji su, kao i svake godine, učestvovali preživeli logoraši iz Srbije i njihovi potomci.
U koncetracionom logoru Mauthauzen obeležena je 63. godišnjica oslobođenja zloglasnog nacističkog logora, a komemoraciji su, kao i svake godine, učestvovali preživeli logoraši iz Srbije i njihovi potomci.
Na spomenik stradalim srpskim logorašima u memorijalnom centru, kao i na centralni spomenik svim žrtvama u tom mestu stradanja antifašista, ratnih zarobljenika i drugih žrtava, vence su položili otpravnik poslova Ambasade Srbije u Beču Vladimir Novaković i šef Stalne Misije Srbije pri OEBS-u ambasador Miroslava Beham.
Vence je položila i delegacija preživelih logoraša iz Srbije koju je predvodio predsednik sekcije koncentracinog logora Mauthauzen pri Savezu udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata (SUBNOR) Ljubomir Zečević.
Otpravnik poslova Novaković i ambasador Beham sa saradnicima, prisustvovali su opelu koje su držali svestenici Srpske pravoslavne crkve.
Novaković je u govoru podsetio na strahote logora Mauthauzen, kao i drugih sličnih stratišta u Evropi u kojima je nacistička mašinerija slala nedužne ljude u smrt.
U Mauthauzenu je od 8. avgusta 1938. do 5. maja 1945, kada su logor oslobodili vojnici 3. Američke armije, bilo zatočeno preko 200.000 ljudi iz više od 30 evropskih i vanevropskih zemalja.
Oko 120.000 ljudi nije preživelo strahote koncentracionog logora, koji je bio obeležen stepenom tri, najgorom kategorijom logora u nacističkom Trećem rajhu, što je značilo uništenje zatočenika.
Među zatvorenicima logora je bilo oko 7.000 Srba, a više od polovine nije dočekalo oslobođenje, podsetio je Novaković.
Prvi zatočenici srpskog porekla stigli su u Mauthauzen oktobra 1940, četvorica pripadnika međunarodnih brigada koji su doveženi u grupi od 40 boraca republikanske armije iz Španskog građanskog rata.
Prva veća grupa zatvorenika iz Srbije upućena je u Mauthauzen oktobra 1942. godine, a poslednja je stigla početkom novembra 1944.
Između ta dva, bilo je još 18 transporta iz glavnih nacističkih logora u okupiranoj Srbiji.
Na svečanosti pred centralnim spomenikom u Mauthauzenu su učestvovali i visoki predstavnici austrijskog političkog i kulturnog života, na čelu sa socijaldemokratskim kancelarom Alfredom Guzenbauerom.
Srpske diplomate su položile cveće i na na spomenike žrtvama fašizma iz savezničkih zemalja u okviru memorijalno centra Mauthauzenu, a potom su i na spomenik srpskim i savezničkim vojnicima na Vojničkom groblju iz Prvog svetskog rata u selu Mauthauzen, gde je sahranjeno oko 8.256 srpskih vojnika.
Tokom dana srpske diplomate su obišle spomenike na grobljima stradalim Srbima u Drugom svetskom ratu u Zitendorfu, Melku i drugim mestima i položili vence.
(Tanjug)
Na spomenik stradalim srpskim logorašima u memorijalnom centru, kao i na centralni spomenik svim žrtvama u tom mestu stradanja antifašista, ratnih zarobljenika i drugih žrtava, vence su položili otpravnik poslova Ambasade Srbije u Beču Vladimir Novaković i šef Stalne Misije Srbije pri OEBS-u ambasador Miroslava Beham.
Vence je položila i delegacija preživelih logoraša iz Srbije koju je predvodio predsednik sekcije koncentracinog logora Mauthauzen pri Savezu udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata (SUBNOR) Ljubomir Zečević.
Otpravnik poslova Novaković i ambasador Beham sa saradnicima, prisustvovali su opelu koje su držali svestenici Srpske pravoslavne crkve.
Novaković je u govoru podsetio na strahote logora Mauthauzen, kao i drugih sličnih stratišta u Evropi u kojima je nacistička mašinerija slala nedužne ljude u smrt.
U Mauthauzenu je od 8. avgusta 1938. do 5. maja 1945, kada su logor oslobodili vojnici 3. Američke armije, bilo zatočeno preko 200.000 ljudi iz više od 30 evropskih i vanevropskih zemalja.
Oko 120.000 ljudi nije preživelo strahote koncentracionog logora, koji je bio obeležen stepenom tri, najgorom kategorijom logora u nacističkom Trećem rajhu, što je značilo uništenje zatočenika.
Među zatvorenicima logora je bilo oko 7.000 Srba, a više od polovine nije dočekalo oslobođenje, podsetio je Novaković.
Prvi zatočenici srpskog porekla stigli su u Mauthauzen oktobra 1940, četvorica pripadnika međunarodnih brigada koji su doveženi u grupi od 40 boraca republikanske armije iz Španskog građanskog rata.
Prva veća grupa zatvorenika iz Srbije upućena je u Mauthauzen oktobra 1942. godine, a poslednja je stigla početkom novembra 1944.
Između ta dva, bilo je još 18 transporta iz glavnih nacističkih logora u okupiranoj Srbiji.
Na svečanosti pred centralnim spomenikom u Mauthauzenu su učestvovali i visoki predstavnici austrijskog političkog i kulturnog života, na čelu sa socijaldemokratskim kancelarom Alfredom Guzenbauerom.
Srpske diplomate su položile cveće i na na spomenike žrtvama fašizma iz savezničkih zemalja u okviru memorijalno centra Mauthauzenu, a potom su i na spomenik srpskim i savezničkim vojnicima na Vojničkom groblju iz Prvog svetskog rata u selu Mauthauzen, gde je sahranjeno oko 8.256 srpskih vojnika.
Tokom dana srpske diplomate su obišle spomenike na grobljima stradalim Srbima u Drugom svetskom ratu u Zitendorfu, Melku i drugim mestima i položili vence.
(Tanjug)
