Od početka svetske vazduhoplovne istorije, Srbija je konstantno i veoma uspešno bila prisutna u vazduhoplovnoj delatnosti.

Pre samo 25-30 godina bili smo sila koja je raspolagala tehnologijom koju su u to vreme imali Boing, Francuzi ili Nemci.

Mesto iz kog je sve počinjalo bio je Vazduhoplovnotehnički institut u Žarkovu, jedinstvena jugoslovenska naučnoistraživačka i razvojna institucija, koja je bila organizovana u skladu sa standardima primenjenim u NASA (SAD), CAGI (SSSR/Rusija) i RAI (Velika Britanija), navodi se u knjizi “Vazduhoplovna tehnologija SFRJ uoči raspada države”.

Institut je imao i specijalne laboratorije - aerotunele, takođe izgrađene po tada najvišim svetskim standardima, i vrhunske stručnjake, od kojih je većina, nažalost, posle rata i raspada zemlje otišla u inostranstvo.

Još 70-ih godina prošlog veka u Institutu je bilo moguće da se preko računara ostvari povratna sprega sa modelom u aerotunelu i da se tokom eksperimenta upravlja izmenom položaja modela letelice. Naši stručnjaci uspeli su i da razviju sopstveni softver za obradu podataka dobijenih ekperimentima u aerotunelu. Institut je projektovao avione, koji je jugoslovenska vazduhoplovna industrija proizvodila.

Pored fabrike aviona i jedrilica "Utva", koja je postojala još pre Drugog svetskog rata, postojala je i fabrika aviona "SOKO", nastala kompletnim preseljenem Fabrike aviona Ikarus iz Zemuna u Mostar.U njoj se serijski prozvodilo više tipova aviona koje je projektovao Vazduhoplovnotehnički institut u Žarkovu.

Prvi avion koji je serijski bio proizvođen bio je avion 522, zatim G2 galeb, Jastreb, Orao i G-4 super galeb. Helikopteri tipa Gazela, proizvodili su se po licencnoj dokumentaciji.

Najviši nivo razvoja dostignut je u serijskoj proizvodnji aviona Orao i G-4 super galeb, vojnog aviona (dvoseda) sa turbomlaznim motorom, koji je bio namenjen za prelazno školovanje pilota. Projekat i kompletnu izgradnju aviona G-4 vodio je Institut, a prvi prototip je poleteo 1978. godine. Raspad SFRJ prekinuo je sve potencijalne mogućnosti njegovog izvoza u Maleziju, Indoneziju Singapur.

Ipak, najznačajni program Instituta bio je razvoj Novog aviona (NA), kako je glasio radni naziv za jugoslovenski program višenamenskog nadzvučnog borbenog aviona.

Ideja o projektovanju naprednog borbenog aviona nastala je sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, a cilj je bio da se kroz proizvodnju letelica sačuva vazduhoplovna industrija i nastavi opremanje RV I PVO vlastitim avionima.

NA je trebalo je da napravimo zajedno sa Francuzima, a sam avion, prema idejnom projektu, trebalo je da ima tehnologiju francuskog aviona Rafal.

Brutalni razbijanje Jugoslavije i ukidanje Vazduhoplovnotehničkog instituta 1992. godine, značio je, međutim, i kraj za projekat Novog aviona, kaže autor knjige “Vazduhoplovna tehnologija SFRJ uoči raspada države”, general Sava Pustinja.

"Tada je bio dostignut vrhunac naših mogućnosti u toj oblasti, nakon čega je nastupila potpuna propast. Nestankom SFRJ, i u Srbiji su istraživanja, razvoj i proizvodnja u domenu vazduhoplovnih tehnologija pali na najniži nivo u celoj njenoj bogatoj istoriji”, rekao je na promociji knjige u Aeroklubu general Pustinja, koji je u Institutu radio od 1957. do 1992. godine.

Da li bi Novi avion bio prozveden da nije bilo raspada zemlje, Zoran Antunović, nekadašnji informatičar u Institutu, koji je, takođe, radio na programu NA, kratko je odgovorio da bi to zavisilo od toga da li bi to odobrile velike sile.

Knjiga “Vazduhoplovna tehnologija SFRJ uoči raspada države”, prema rečima njenog autora, je dokument, svedočenje, nastao iz potrebe da se zabeleži visoki nivo tehnologije vazduhoplovstva koji smo nekada imali.

"Knjiga će biti od pomoći i onima koji se bave istorijom vazduhoplovstva kod nas a mlađim generacijama će pomoći da vide dokle je sve stigla naša vojna industrija kada je bila u svom zenitu, pre nego je sve urušeno", rekao je nekadašnji pomoćnik direktora VTI-ja za Ratno vazduhoplovstvo, pukovnik u penziji Aleksandar Kostić.

Nije šala: Srpsko nebo čuvaće bar 10 MIG-ova


 (M.Šljukić)