Svedočio je sudski veštak Dragan Radulović, koji je rekao da mu je Terzić pokazao original priznanice od 18. avgusta 1998. godine kojom je fudbaler Vanja Grubač potvrdio da je od Terzića primio milion i 100.000 tadašnjih nemačkih maraka.

Brojna pitanja usledila su, međutim, kada je na red došla druga tačka optužnice, odnosno sporni transfer fudbalera Srđana Stanića iz OFK Beograda u moskovski Spartak, u vrednosti od 1,7 miliona evra.

Stručni savetnik odbrane i veštak finansijske struke Vukašin Spasić pitao je Radulovića kada je sa računa Spartaka prebačen novac na račun OFK Beograda, a Radulović je odgovorio da je 400.000 evra prebačeno 9. jula 2003. godine.

Radulović je naveo da je razlika do 1,7 miliona evra, odnosno 1,3 miliona evra, istog dana uplaćena na račun firme "Integrejtid servisiz LTD". Tih 1,3 miliona evra nisu evidentirani u poslovnim knjigama OFK Beograda, čiji je račun bio blokiran.

Veštak je rekao da se iz dokumentacije na osnovu koje je obavio veštačenje ne može zaključiti čija je to firma niti da li je povezana sa tadašnjim predsednikom Upravnog odbora OFK Beograda Mikom Brašnjovićem.

Brašnjović je bio optužen kao član "stečajne mafije" i obesio se u zatvoru 2006. godine.

Radulović je naveo da je Brašnjović od 10. januara 1999. godine do 5. novembra 2002. godine Terziću pozajmio ukupno 1.374.846,69 evra, uglavnom u devizama.

"Spartak je platio 1,3 miliona evra na račun 'Integrejtid servisiz LTD, što je za 74.846,69 evra manje od Terzićevog duga Brašnjoviću. To znači dug nije u potpunosti namiren, ali veliki deo jeste", rekao je Radulović.

Zvezdan Terzić na suđenju: Idemo u Moskvu!

Brašnjović je, dakle, pozajmio Terziću 1,374 miliona evra, a dug je vraćen od transfera Stanića u Spartak, proizlazi iz iskaza veštaka. Tih 1,3 miliona evra, međutim, nisu evidentirani u poslovnim knjigama OFK Beograda.

Sudija Dorđević pitao je veštaka da li je OFK Beograd dugovao samo Miki Brašnjoviću ili i drugim fizičkim i pravnim licima.

"Predsednik Upravnog odbora OFK Beograda doneo je 8. januara 1999. godine odluku kojom se konstatuje da je zbog čestih blokada računa onemogućeno funkcionisanje kluba. Ostala dugovanja OFK Beograda prema drugima nisu bila predmet mog veštačenja", rekao je Radulović.

Radulović je rekao da je odluka kluba da se barata gotovinom bila iznuđena.

"Da je novac uplaćivan na račun, onda bi morali da se prvo namire drugi poverioci. Ovde je reč o vanbilansnom plaćanju da bi se omogućilo funkcionisanje kluba, što znači izmirivanje obaveza prema igračima, bez obzira na to što je račun u blokadi", rekao je Radulović.

Sudija je pitao veštaka da li iko u državi, mimo parlamenta i državnih organa, može da donese odluku o poslovanju mimo zakona.

"Zakon to ne dopušta. To je bila iznuđena odluka da bi se omogućilo funkcionisanje kluba", ponovio je veštak.

Zvezdan Terzić: Nisam kriv (drugi deo)

Sudija Đorđević rekao je da je u prostorijama OFK Beograda pronađen ugovor na 400.000 evra, a da je u Moskvi, na osnovu zamolnice iz Srbije, u dokumentaciji Spartaka pronađen ugovor sa istim datumom na 1,7 miliona evra.

"Postoje dva ugovora na ukupno 2,1 miliona evra, a isplaćeno je 1,7 miliona evra. Mi smo preko Interpola, na osnovu zamolnice, saznali da u Moskvi postoji ugovor od 1,7 miliona evra. Oni su tamo trkeljisali i pronašli taj ugovor", rekao je Đorđević.

Veštak Radulović je naveo da je moguće da Spartak nije evidentirao oba ugovora, nego samo onaj koji glasi na 1,7 miliona evra.

Sudija je potom konstatovao da se u ugovorima ne pominju Mika Brašnjović, njegova kompanija Ekoprodukt niti firma Integrejtid servisiz LTD, i pitao veštaka po kojem je osnovu Spartak isplatio 1,3 miliona evra toj firmi.

"U dokumentaciji nisam pronašao podatke o osnovu isplate od 1,3 miliona evra", rekao je veštak Radulović.

Sudija Đorđević je rekao da "neće ništa da prejudicira".

"Poslali smo zamolnicu Rusima, ali postoji mogućnost da se i u Rusiji neko igrao sa tim paricama. Zamolnice je trebalo poslati pre šest, sedam godina, ali šta sada da radimo", rekao je Đorđević.

OFK Beograd ne tereti Terzića

Veštak je naveo da se u svojoj dugogodišnjoj praksi vezanoj za poslovanje fudbalskih klubova u Srbiji često sretao sa plaćanjem gotovim novcem, koje nije izuzetak, i dodao da su plaćanja bez evidentiranja u poslovnim knjigama uobičajena praksa.

"Spartak je svoje obaveze evidentirao na 1,7 miliona evra, a ne na 2,1 miliona. U Srbiji je uobičajeno pozajmljivanje 'znak za znak', odnosno ako su pozajmljeni evri, vraćaju se evri, ili ako su pozajmljeni dolari, vraćaju se dolari", precizirao je veštak Radulović.

TRANSFER BRANISLAVA IVANOVIĆA U LOKOMOTIVU

Povodom treće tačke optužnice, odnosno transfera Branislava Ivanovića, veštak je rekao da je 12. decembra 2005. godine kompanija "Gardijan" iz Vašingtona kupila je prava na transfer i njima je 10. januara 2006. godine ispostavljen račun na 200.000 evra, a 1. februara ruska Lokomotiva je kupila Ivanovića.

Radulović nije mogao da precizira da li je Lokomotiva imala obavezu prema OFK Beogradu ili neki od klubova prema "Gardijanu, pošto su to pravna pitanja, a on je veštak finansijske struke.

"OFK Beograd je, u ekonomskom smislu, svoja prava u odnosu na Ivanovića iscrpeo u decembru", rekao je Radulović.

U ugovoru o transferu Ivanovića navedena je suma od 2,2 miliona evra i ne pominje se "Gardijan", a Lokomotiva je toj firmi uplatila novac.

"Jedini dokument u spisima koji bi mogao da predstavi pravni odnos za to plaćanje je faks koji je OFK Beograd poslao Lokomotivi i u kojem se navodi 'molim vas da izvršite plaćanje na ime transfera od 2.200.000 evra na račun 'Gardijana''", rekao je Radulović.

Pošto je ugovor o prodaji Ivanovića 1. februara 2006. godine, sudija Đorđević je pitao veštaka "šta će OFK Beograd u Moskvi, ako je prodao svoja prava mesec i po dana ranije".

Radulović je odgovorio da je, koliko on shvata, OFK Beograd 15. decembra 2005. godine iscrpeo svoja prava vezana za Ivanovića.

"Tim ugovorom je ispostavljena i faktura 'Gardijanu' i toj firmi je isplaćeno 200.000 evra. Nije mi jasno zašto se kao prodavac u ugovoru sa Lokomotivom 1. februara pojavljuje OFK Beograd. Moram da kažem da mi, međutim, nije poznata međunarodna praksa", rekao je Radulović.

Zastupnik optuženih, advokat Momčilo Bulatović, rekao je da je Ivanović bio igrač OFK Beograda do 2.marta 2006. godine.

Bulatović je naveo da je po pravilima FIFA i UEFA prodaja igrača moguća samo na relaciji klub-klub.

"Ivanović je samo tako mogao da bude prodat. U ugovoru OFK Beograda i 'Gardijana' od 15. decembra 2005. godine stoji da je obaveza kluba da izda svu dokumentaciju potrebnu za transfer. Zato je OFK Beograd morao da sklopi ugovor", naveo je Bulatović.

TRANSFER STEVANA STOŠIĆA U MALAGU

Na red je došla i četvrta tačka optužnice, odnosno transfer fudbalera Stevana Stošića u špansku Malagu.

Advokat optuženih Đorđe Dozet pitao je veštaka Radulovića da li je u vreme u vreme tog transfera račun OFK Beograda bio u blokadi, a Radulović je odgovorio da se nije bavio tim okolnostima.

Sa privatnog računa Dražena Podunavca u HVB banci u Mađarskoj 17. oktobra 2006. godine prebačeno je 80.000 evra na račun Marka Baše u švajcarskoj UBS banci.

Malaga je izdala čekove na 80.000 evra i 20.000 evra i na njihovoj pozadini je nalog kako da se realizuju, rekao je veštak.

Radulović je precizirao da je rukom napisano da se novac uplati na račun Dražena Podunavca, a da se potom 80.000 evra uplati Marku Baši (napisano je M.B.) i 20.000 evra španskom menadžeru.

Veštak Radulović nije mogao da se izjasni ko je iz OFK je izdao taj nalog.

Dozet je sudu predložio da od banke traži "razvijeni promet" za račun Dražena Podunavca u HVB banci za 2006. godinu, i dodao da je odbrana spremna i da sama pribavi tu dokumentaciju.

Nastavak suđenja će naknadno biti zakazan, kada po zamolnicama stigne sva tražena dokumentacija iz Rusije i Španije.