Nakon monitoringa koji je trajao 20 godina, kao najčistije se navode rečice u brdskoplaninskim predelima istočne, jugoistočne i zapadne Srbije, prenosi RTS.
Najčistija je Kozaračka reka, pritoka Južne Morave, a najzagađenije su vode u Vojvodini. Analizom 25 hiljada uzoraka sa 248 mernih mesta, od onih koji su okarakterisani kao veoma loši, 79 odsto je u Vojvodini.
"U najgorih 10 ubedljivo najzastupljeniji su profili i reke sa teritorije Vojvodine. Tome se pridružuje i Borska reka. Taj kvalitet pripada kvalitetu otvorenog kolektora kanalske otpadne vode", ističe načelnik Odeljenja za monitoring kvaliteta vode u Agenciji Nebojša Veljković.
Najveće greške koje se prave su često nekontrolisani procesi zagađenja voda, kaže dekan Šumarskog fakulteta Ratko Ristić i navodi gradnju malih hidro-elektrana derivacionog tipa i nekontrolisanu urbanizaciju, kao neprimerene načine korišćenja akvatičnih ekosistema u brdskom-planinskom regionu.
Kanalizacionom mrežom je obuhvaćeno tek nešto više od polovine stanovništva, dok je manje od 10 odsto stanovništva obuhvaćeno nekim stepenom prečišćavanja otpadnih voda.
Srbija je preuzela obavezu da do 2040. godine izgradi sva postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda za naselja sa više od dve hiljade stanovnika.
"Za izgradnju uređaja za prečišćavanje to je nekih četiri, operišemo sa nekih 4,3 milijarde evra, zatim tu je vodosnabdevanje, obezbeđivanje dovoljnih količina zdrave pijaće vode, zatim zaštitni objekti od poplava", napominje direktorka Republičke direkcije za vode Nataša Milić.
Strategijom upravljanja vodama, predviđeno je da je za dobro funkcionisanje i razvoj sektora voda u naredne dve decenije potrebno obezbediti 20 milijardi evra.