Crkva je oduvek proslavljala Presvetu Bogorodicu kao pokroviteljicu i zaštitnicu hrišćana, koja svojim molitvama umilostivljava Boga prema grešnima.
Bezbroj puta pomagala je pojedincima i narodima u ratu i miru, i svuda u nevoljama.
Događaj koji crkva praznuje dogodio se 14. oktobra 911. godine, u vreme cara Lava Mudroga (Filosofa).
Bilo je svenoćno bdenje u Bogorodičinoj crkvi Vlaherne u Carigradu.
Crkva je bila puna naroda, a negde u pozadini stajao je sveti Andrej Jurodivi sa svojim učenikom Epifanijem.
U četiri sata posle ponoći, ugledao je sveti Andrej Presvetu Bogorodicu sa rasprostrtim omoforom iznad naroda, kao da tom odećom pokriva narod.
Bila je odevena u zlatokrasnu porfiru i blistala okružena apostolima, svetiteljima, mučenicima i devicama.
Sveti Andrej pokaza rukom Epifaniju i upita ga da li i on vidi ''Caricu i gospođu, kako se moli za sav svet'', što Epifanije začuđen potvrdi.
Današnji praznik je poznat i pod imenom Pokrovice, Bogorodičin pokrov i Ženski praznik.
U Popovom polju mnoge žene poste pred Pokrovice kako bi se pričestile na sam dan praznika.
Slave ga žene da bi lakše rađale i podizale decu. Oni koji nemaju dece se mole na taj dan Presvetoj Bogorodici da dobiju decu.
Crkva je oduvek proslavljala Presvetu Bogorodicu kao pokroviteljku i zaštitnicu roda hrišćanskog, koja svojim molitvama umilostivljava Boga prema grešnima.
Bezbroj puta pokazala se pomoć Presvete Bogorodice kako pojedincima tako i narodima, kako u miru tako i u ratu, kako u monaškim pustinjama tako i u mnogoljudnim gradovima.
Pećka Patrijaršija proslavlja Pokrov Presvete Bogorodice kao svoju slavu.