Na prvi pogled - ništa čudno, s obzirom na godište zakupca. Međutim, potom je kupio i mrtvački sanduk, uneo ga u pomoćnu prostoriju, a onda se, na zaprepašćenje komšija - obesio.
Pokojni M. M. se iz Peći, nakon pogroma 1999. godine, doselio u ovo kragujevačko naselje, udaljeno petnaestak kilometara od centra grada. Živeo je sam u objektu od dvadesetak kvadratnih metara, skoro neprimetno, pišu "Novosti".
Prve komšije kažu - miran, povučen, i spreman svakome da pomogne. Znao je mnoge zanate, koje je u praksi nesebično delio s komšijama. Zbog toga je bio i omiljen u svojoj ulici.
"Komšija kakvog čovek samo može da požel" kaže Dikomir Radenković (69), prvi sused pokojnog M. M. "Neposredno pred nemili događaj smo pričali o zimnici. Ništa nije ukazivalo na to da je spreman da, kako to narod kaže, digne ruku na sebe. Čak me je i tešio kada mi je bilo teško i kada sam imao neke probleme. Govorio je: 'Sve je to život".
Sve ukazuje na to da je M. M. pažljivo pripremio samoubistvo. Pored nedavnog zakupa grobnog mesta, kupio je i posmrtni sanduk, pored koga se obesio, a ostavio je i oproštajno pismo sa spiskom osoba koje mogu da prisustvuju sahrani.
Bližnji odbijaju da pričaju o ovom događaju. Kažu da su rođaci rasuti po centralnoj Srbiji i da nisu bili u situaciji da brinu o penzioneru M. M. Skućio se i penzionisao, kažu. Verovalo se da je u boljoj situaciji od mnogih prognanika.
"Znam da je patio za Kosmetom. Stalno je govorio da želi da se vrati u zavičaj, ali to niko nije uzimao za ozbiljno, jer je to svojstveno mnogim porodicama raseljenim iz tog kraja", kaže rođak M. M., koji je želeo da ostane anoniman.
"Kad god bi se ukazala prilika, obilazio je zavičaj. Verujem da ga je ta tuga dotukla".
Poznanici tvrde da M. M. nije imao finansijskih problema, te da im je motiv samoubistva potpuno nepoznat.