Na Instagramu su poslednjih nekoliko meseci osvanule brojne grupe zvane "Spotted" - "uočen si", u kojima mladi šalju fotografije drugih koje slikaju u prolazu, autobusu, na ulici, u parku.
Fotografije se postavljaju u grupi "Spotted" njihovog grada, a onda moderatori te Instagram grupe, koju prati više hiljada ljudi, objave javnno te fotografije i pitaju sve da li je neko prepoznaje i poznaje osobu na fotografiji, piše "Blic."
Nakon toga, korisnici koji znaju ko je na fotografiji u komentarima označe tu osobu kako bi je onaj ko ju je slikao i našao.
Zavisno od toga u kom gradu je osoba primećena, poruka sa fotografijom se šalje "spotted" profilu tog grada - "spotted_beograd", "spotted_aranđelovac", "spotted_pančevo"...
Zbog ovog načina pronalaženja vršnjaka, najviše su zabrinuti roditelji.
"Dragi roditelji, vreme je došlo da nam svima izrazim saučešće jer ukoliko niste videli šta nudi ovaj Instagram profil, vi zapravo i ne znate gde su i šta rade Vaša deca. Malo je reći da sam zgrožena da se na ovom Instagram profilu pod nazivom spotted_sabac nude informacije o tome gde se nalaze Vaša deca, ko su, postavljaju slike iz škola, školskih dvorišta, ulica i da dalje ne nabrajam uverite se sami. Oglasi samo pljušte, pa da nam svima čestitam novu eru današnjih elektronskih mahinacija. Možda je na nekoj fotografiji i Vaše dete, jer sam ja nekolicinu prepoznala" napisala je jedna zabrinuta majka na Facebooku, prenosi "Blic".
Dok roditelji strepe za bezbednost svoje dece, jer se i podaci poput škole koju dete pohaća, gde odlazi u slobodno vreme javno objavljuju, mladi u Srbiji smatraju da je ovo jedna uobičajena pojava modernog, onlajn doba.
Srednjoškolci smatraju da se "diže bespotrebna drama" i da bi, u slučaju da se njihova fotografija pojavi na profilu, reagovali pozitivno jer to znači da su provukli pažnju.
A ŠTA KAŽE ZAKON
Advokat Maja Atanasković iz Fondacije "Tijana Jurić" za "Blic" objašnjava da zakon koji reguliše sve medije i sve vidove komunikacije jeste Zakon o javnom informisanju i da on jasno kaže da fotografija iz privatnog života bilo kog lica ne može da se objavi bez njegove saglasnosti.
Lidija Komlen Nikolić, bivši tužilac za Visokotehnološki kriminal, objašnjava da su društvene mreže omogućile masovnu komunikaciju između velikog broja ljudi, ali i veliki upliv u privatnost ljudi, pre svega maloletnika, među kojima je popularnost korišćenja društvenih mreža izuzetno rasprostranjena, pri čemu maloletnici nisu svesni svih opasnosti koje vrebaju na društvenim mrežama.
"Što se tiče fotografisanja osoba bez njihovog znanja i pristanka, a potom i postavljanje na društvene mreže, takve radnje bi mogle da se kvalifikuju kao krivično delo Neovlašćenog fotografisanja iz čl. 144 KZ. Međutim, za to krivično delo u konkretnoj situaciji, "spotted" profila, gonjenje se preuzima po privatnoj tužbi. Tu dolazimo do situacije koja nija poznata široj javnosti, a to je da administracija društvenih mreža ne potpada pod zakonodavstvo Republike Srbije", kaže Lidija Komlen Nikolić.
Ona dodaje da je "Jedino što u ovoj situaciji preostaje osobi koja želi da njene fotografije budu uklonjene jeste obraćanje administratoru društvene mreže, što je, kaže, Sizifov posao".
Pravljenje ovih profila nije se proširilo samo u Srbiji, već i u regionu.
Savetuje se da bi trebalo raditi na podizanju svesti da vi neovlašćenim fotografisanjem i postavljanjem na društvene mreže osobe, koja vam za to nije dala odobrenje, kršite nečiju privatnost, a posredno ugrožavate i bezbednost maloletnika jer nikada ne znate identitet osoba koje su pratioci na "spotted" profilu.