Ostaci monumentalnih građevina ukazuju da su ovi krajevi, nekada bili veoma naseljeni i da je u okolini bilo velikih gradova.
Prema predanju, knez Lazar ovde je priredio trpezu, pre polaska u boj na Kosovo, po čemu je selo dobilo ime.
Smešteno na samoj administrativnoj liniji sa Kosmetom, u srcu Radan planine, selo Trpeze nekada je bilo pogodno mesto za život. Sedamdesetih godina ovde je bilo 80 kuća, danas samo 18 žitelja.
„Svaka je kuća imala po 10 članova. Bilo je dece, škola je radila. Ja kad sam išao u školu, bilo je 93 đaka“, priseća se Radoš Lučić.
„To malo što nas je ostalo, započeli smo priču neku oko crkve, pošto se o tome priča godinama, i od dedova smo čuli da tu postoji, pa smo rešili da nešto uradimo za ovaj kraj naš, nešto da obnovimo, pa možda se neko vrati u ovo selo, nikad se ne zna“, navodi Milan Lakićević.
A priče dedova o tome da je ovaj kraj i u dalekoj prošlosti bio veoma naseljen i da su ljudi tu gradili svoje crkve, bile su osnovane, jer su arheolozi, na inicijativu meštana, došli do zanimljivih otkrića.
„Ono što smo mi otkrili ovde jeste jedna srednjevekovna dvojna crkva, koja ima različite faze gradnje i korišćena je u isto vreme. Ono što jeste veoma značajno je još jedan dokaz života u ovim krajevima u srednjovekovnom periodu“, objašnjava arheolog Aleksandar Aleksić iz Zavoda za zaštitu spomenika iz Niša.
„Imamo jednu izuzetno grandioznu građevinu, dvojnu crkvu koja je nastala, da li obe crkve u jednom periodu, ili se jedna na drugu naslonila, to još uvek ne možemo da potvrdimo pošto su ovo tek početna istraživanja, ali imamo izuzetno karakterističan objekat“, kaže arhitekta konzervator Mile Veljković iz Zavoda za zaštitu spomenika Niš.
Istraživanja pokazuju da su se ovi objekti koristili u dužem vremenskom periodu, a izazov za arheologe u nastavku iskopavanja je pretpostavka da su se, u okolini nalazila veća naselja, na osnovu kojih treba da otkriju ko je sve nastanjivao ove krajeve.
„Pronađen je jedan novčić rimske provinijencije, u sloju u kojem je ukopana crkva, što u ovom momentu ukazuje da crkva mora biti mlađa od IV ili V veka i pronalasci koji su pozno srednjovekovni“, kaže dr Emina Zečević, muzejski savetnik Narodnog Muzeja u Beogradu.
Istraživanja finasira Ministarstvo kulture Republike Srbije, uz podrčku opštine Kuršumlija koja želi da očuva i obnovi duhovne svetinje ovog kraja.
Pogledajte fotografije Radan planine:
I fenomena koji postoji samo na njoj: