Učenik osnovne škole je napao direktora u Sremskoj Mitrovici - sedištem bicikla! U koškanju dvoje učenika Osnovne škole "Nikola Tesla" u Beogradu povređena je nastavnica fizičkog vaspitanja.
U OŠ "Vuk Кaradžić" u Bačkoj Palanci roditelj je napao nastavnicu - gurao je po hodniku, vukao za odeću i pokušavao da udari. Nisu dobro prošli ni nastavnici koji su se umešali kako bi pomogli nastavnici. Ovo su slučajevi koji su se dogodili samo u protekla dva meseca.
Kada pročitamo ovako nešto ostaje nam samo da se zapitamo – KAKO im je to dopušteno?
Oni koji su osnovnu i srednju školu pohađali pre dve, tri decenije sećaju se kako su nastavnici neposlušne đake vukli za zulufe, lupali šamare, terali u ćošak. Danas je to nezamislivo, što je potpuno u redu, ali sa druge strane, čini se, da su učenici ipak prezaštićeni, a prosvetni radnici prepušteni na milost i nemilost bahatoj deci, ali i roditeljima.
Nekada je ulazak nastavnika i profesora u učionicu pozdravljan tako što bi svi do jednog ustali i seli kad profesor sedne, a danas taj isti profesor kad ulazi u školu može da očekuje kredu u glavu, dobacivanje. Neko ustane uz podrugljiv osmeh, većina ni ne ustaje, kažu nam nastavnici. Nasilje je svake godine sve učestalije, a prelilo se iz srednjih škola i na osnovne.
Problem urušavanja nastavničkog autoriteta aktuelan je samo "dok se krv ne osuši." Strah ostaje, kao i nasilnici u svojim klupama.
Milorad Antić, presednik Foruma srednjih stručnih škola kaže da je nasilje već godinama sveprisutno u školskim klupama i da su nastavnici i profesori gotovo nemoćni.
”To se dešava svakodnevno, nastavnici piju lekove za smirenje pa idu na čas. Deca su agresivna, ali imate i one koji ometaju čas, šetkaju se, telefoniraju. Profesorima su ruke vezane, a strahuju i od roditelja. U mnogim slučajevima roditelji nasilne dece neće da dođu kada budu pozvani u školu na razgovor”, ističe za MONDO Antić.
Jedina kazna za ove prestupnike je, kaže Antić, smanjena ocena iz vladanja, koja opet na kraju godine, glasanjem nastavničkog veća, može da se popravi.
"Ukoliko je nastavnik bio predmet nasilja jedino što može da uradi je da se žali direktoru škole, koji kasnije na razgovor poziva tog učenika, pa se pišu silne žalbe i sve završi u nekim fiokama u prašini", naglašava sagovornik MONDO portala.
JEDINICA FAKTIČKI VIŠE NE POSTOJI! KAZNA DRUŠTVENO KORISTAN RAD
Nastavnica srpskog jezika u osnovnoj školi u Rakovici ističe da nastavnik ne može da izbaci učenika sa časa, kao ni da mu da jedinicu iz predmeta na kojem se incident dogodio, jer se onda dovodi u pitanje njegov rad i kompetentnost.
”Jedinice faktički više ne postoje. Ukoliko i date lošu ocenu učeniku morate biti potkrepljeni dokumentacijom koja potvrđuje da iza toga stoji višenedeljni, pa i višemesečni rad sa tim detetom. Postavlja se pitanje – šta ste vi uradili kao predavač, odnosno kako je dete moglo da dobije jedinicu?”, objasnila je za MONDO ova nastavnica.
Ona kaže da je najteža saradnja sa roditeljima problematične dece, jer ona uglavnom i ne postoji.
”Često su bezobrazni, dođu sa takvim stavom i vi onda možete da budete bezobrazni i da ih prekinete, ili da zovete nekog iz kadrovske službe ko će da vodi zapisnik. Imamo situacije da roditelj vidi na snimku nadzorne kamere da je dete napravilo problem i da opet traži opravdanje za njega. Pitaju se da li je njihovo dete izazvalo incident i slično”, precizira naša sagovornica.
Od prošle godine je uveden i društveno koristan rad za problematičnu decu, a sagovornica Monda kaže da ne vidi efekte takve disciplinske mere.
”Kazna više nije klasična kazna. Pojačan je disciplinsko vaspitni rad što znači da taj razredni mora da radi sa detetom nedeljama, da se o tome razgovara na času razrednog starešine, da se zavedu odlasci kod PP službe(pedagog i psiholog), a postoji i opcija društveno korisnog rada što podrazumeva čiščenje snega, orezivanje drveća i slično. Daću vam jedan primer – koleginica je nedavno učeniku dala zadatak (u okviru društveno korisnog rada) da napravi pano o korisnom ponašanju. On to nikada nije uradio, a to su opravdali i roditelji rečima – pa nema kada, mora da uči. Problem su roditelji i vaspitanje koje deca donose iz kuće. Oni sve to projektuju u školi.”
ŠTA JE SA DANAŠNJIM RODITELJIMA?
Da su pojedini roditelji ti koji svesno podržavaju nasilje, svedoče i dva primera iz jedne novobeogradske škole, a to neprijatno iskustvo sa nama je podelio upravo roditelj.
Svi smo čuli za slučajeve problematične dece koja maltretiraju drugu decu ali nisu svi slučajevi takvi. Ponegde su i 'drugačija' deca zapravo žrtve, a velikog udela u tome da to budu imaju ne samo njihovi vršnjaci već i roditelji. Možda, pre svega roditelji.
"Moje dete ide u osnovnu školu (ime škole poznato redakciji) na Novom Beogradu i u odeljenju ima dečaka koji ima evidentno ima poteškoća sa prilagođenošću. Dete je u odeljenje prebačeno u četvrom razredu, znači još kod učiteljice, kao 'problematično', i čak i pre nego što je stiglo počele su u viber grupi roditelja našeg odeljenja prozivke da je to 'nedopustivo', 'ko nas pita'... sve do 'treba na lečenje u duševnu bolnicu a roditelje u zatvor'. Dete je od početka imalo ličnog asistenta, nije bilo nasilno (bar ne više od većine dece, a svakako manje od nekolicine) a sva 'problematičnost' se svela na nekoliko 'histeričnih ispada”, kaže za MONDO roditelj jedne devojčice.
Kako je naveo naš sagovornik sve vreme su pojedini roditelji održavali tenziju da se dete "izbaci iz odeljenja", iako dete nije ništa nasilnije od većine dece.
”Pritisak koji dugo traje i povećava se, morao je da izazove reakciju (nestabilnog) deteta i sada, u petom razredu, kada više nema asistenta da predupredi neugodne situacije, dolazi do eskalacije. Stalno ista malobrojna grupa dečaka i devojčica dete, koje se inače ne snalazi u odgovaranju na takve situacije, verbalno provocira, preti mu se 'batinama posle škole', dolazi do gurkanja i stvar postaje 'fizička'. Ne mogu se oteti utisku da se deci kod kuće, kada je konkretan dečak u pitanju, tako nešto toleriše ako ne i podstiće. “
“Nekolicina roditelja koji su dete 'uzeli na zub' od prvog dana, sada pokreću peticiju da se izbaci iz škole. Peticija neslavno propada, ali oni ne odustaju. U školi je (protiv dečaka) pokrenuta procedura za slučajeve nasilja i sada je ostalo da se vidi da li će sistem prepoznati specifičan slučaj, ili će se ići linijom manjeg otpora i roditelji biti 'zamoljeni' da dete razdvoje od drugara i prebace u nepoznatu sredinu”, istakao je otac učenice.
Koliko su roditelji danas izgubili "kompas" pokazuje drugi slučaj iz iste škole, nevezan za ovaj.
”Deca su se sporečkala u školi, došlo je do gurkanja, i jedno dete je izvuklo deblji kraj sa povredama ne vrednim spomena. U srećnija vremena i za roditelje i za nastavnike i za školski sistem u celini, na tome bi se i završilo. Danas se to završava tako što otac deteta koje je 'dobilo batine' (a tuče zapravo nije ni bilo već samo dečjeg gurkanja) dolazi sledeći dan u školu. I to ne sa idejom da se stvar institucionalno reši (razgovor sa razednim starešinom, pedagogom, psihologom, direktorom...), već uzima stvar u svoje ruke. Otac sačeka dečaka u školskom dvorištu posle nastave, odvede ga za ruku do drugara s kojim se posvađao i naredi mu, bukvalno 'sada ga udari, pesnicom!'. I dete ga, šta će, pred svom drugom decom udari”, rezigniran je ovaj roditelj.
ŠAMAR UČITELJU ZBOG OPKLADE?!
Poslednji slučaj nasilja koji je zgrozio javnost je napad učenika na direktora škole u Sremskoj Mitrovici kada ga je dete više puta udaralo po glavi sedištem od bicikla.
Jasna Janković, predsednica Unije sindikata porosvetnih radnika Srbije, kaže za MONDO da je taj učenik osmog razreda problematičan još od petog.
”Zakazale su socijalne službe, jer znate, sa takvom decom, mora da se radi u okviru porodice. Imate tri instance kada se nasilje prema nastavniku dogodi. Prvo se rešava problem u okviru škole. Ako to ne uspe, onda se škola obraća socijalnoj službi, i na kraju se angažuje tužilaštvo”, objašnjava Janković.
Ona navodi da je ophođenje prema prosvetnim radnicima sve gore, kao i da ima slučajeva da učenici iz čiste obesti ili “šale” napadnu nastavnika ili profesora.
”Pre oko tri godine u školi u Mladenovcu je učenik udario šamar nastavniku nasred časa. Na kraju je priznao da je to uradio zbog opklade. To vam dovoljno govori koliko pojedinci nemaju poštovanja prema svojim učiteljima.”
Taj đak je, kaže Janković, posle sedam dana premešten u drugu školu, ali problem time nije istinski rešen.
”On je samo nastavio taj model ponašanja u drugoj školi. Gde su to roditelji? Nigde”,konstatuje naša sagornica.
BRUKA PUKNE KADA DOĐE DO MEDIJA
Naši sagovornici se slažu da se većina slučajeva nasilja, što među vršnjacima, što prema nastavnom osoblju, reši tek kada dospeju u medije.
Jasna Janković navodi da se većina nastavnika stidi da prijavi nasilje baš zbog toga što se onda njima prišije etiketa "loš predavač i pedagog."
”Pre nekoliko godina je napadnuta profesorka engleskog jezika u Trgovačkoj školi u Beogradu. Žena je teško povređena, nije htela da ćuti i nasilje je prijavila. Tada smo i mi stupili u štrajk, ali na kraju se ispostavilo da ona 'ne može i ne zna da održava disciplinu na času'. Sve vam je ovo vrzino kolo”, naglašava Janković.
Prema njenim rečima, najefikasnije bi bilo "udariti roditelje po džepu". To kažnjavanje i sada postoji i kazne za nasilje se kreću od 5.000 do 100.000 dinara, ali naša sagovornica ističe da je tek nekoliko slučajeva procesuirano i da su roditelji kažnjeni najnižom kaznom.
”Zakon je do sada menjan dosta puta, ali očigledno nije urodio plodom. Mislim da bi bilo dobro da u zakonu, pa i đačkim udžbenicima u kojima stoji 'đačka prava i obaveze', ipak budu na prvo mestu obaveze, pa tek onda prava”, zaključuje naša sagovornica.
Kakav je vaš stav o ovoj temi? Da li ste i vi bili žrtva nasilja u školi i čijeg? Pišite nam u komentarima.