Sugerisati da su deca, koja su otimana od rodoitelja kao danak u krvi - ako promene veru i pređu u islam – imala mogućnost da napreduju u osmanskohj hijrerahiji je nedopustivo. Treba se upitati koliko je dece janjičara napredovalo. Jedan je bio Mehmed - paša Sokolović, a hiljade njih su završili kao pešadija i topovsko meso u Osmanskom carstvu.
Izrazito negativan običaj neko tretira kao da je bio normalan. Ako bi ste te vrednosti prenele na istorijske periode, onda bi to značilo da tako treba da se ponašamo I kada drugi okupatori dođu.
Ovako istoričari komentarišu sadržaj jedne lekcije u udžbeniku istorijue za sedmi razred osnovne škole u kojoj piše: Danak u krvi je omogućavao dečacima da napreduju na društvenoj lestvici, a oni su zauzvrat bili potpuno odani sulatanu. Tako su mnogi od njih postali članovi važne i uticajne elite u Osmanskom carstvu.
Udžbenik je izdao BIGZ a u nemu se đacima zadaje zadatak: "Navedite pozitivne i negativne strane danka u krvi."
”Ne postoji pozitivna strana ovako užasnog običaja”, kažu sagovornici “Večernjih novosti.”
Istoričar Miloš Ković kaže da je danak u krvi bio jedan od najstrašnijih vidova zlostavljanja stanovništva u Osmanskom carstvu.
"Iza svake promene vere stajao je pritisak i nasilje u ovoj ili onoj formi", ističe Ković za "Novosti."
On kaže da je tačno da su se pred nekim dečacima otvarala vrata karijere u imperiji, ali otimanje od porodica i nasilna promena vere i sredine su ostavljali neizbrisiv trag u njihovoj svesti.
"Samo pojedinci kao Mehmed - paša Sokovlović su zadržali veze i lojanost svom starom zavičaju", ističe Ković.
Inače, specifično tumačenje danka u krvi nije jedino koje bode oči u udžbenicima istorije. Jedna od najspornijih tema je Jasenovac.