U svetu zbog zagađenja godišnje umre oko sedam miliona ljudi, od čega je pola miliona u Evropi.
Protekli vikend u Srbiji je obeležilo povećano zagađenje vazduha, naročito u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Kosjeriću, Nišu, Valjevu.
Stručnjaci kažu da nije povećana emisija zagađujućih čestica, već su atmosferske prilike doprinele da aero-zagađenje bude visoko.
Danas je situacija nešto bolja, ali na primer merne stanice Stari grad i Mostar i dalje pokazuju da je vazduh veoma zagađen.
Šef kancelarije svetske banke za Srbiju Marijan Ivanuša je rekao, gostujući u Dnevniku RTS-a, da zagađen vazduh može da utiče na kardivaskularne i plućne bolesti, ali da sve zavisi od toga koliko je dugo vazduh zagađen i koliko dugo je neko izložen zagađenju.
Prema podacima i analizama SZO, u svetu umre sedam miliona ljudi godišnje od zagađenosti vazduha od čega je u Evropi pola miliona ljudi.
Procenjuje se da u Srbiji godišnje umre 3.600 osoba zbog čestica od 2,5 mikrona.
Kada je reč o merama protiv zagađenja, Ivanuša je prvo istakao redovna merenja da bi građani i vlasti znali kada je vazduh zagađen i da bi mogi da se ponašaju u skladu sa time.
Naveo je da je u tim slučajevima najbolje ostati u stanu, a oni koji moraju da izađu napolje trebalo bi da budu što manje aktivni.
Najveći uzročnici zagađenja su loženje vatre i saobaćaj, ali bitni faktori su klimatski i geografski uslovi.
Ivanuša objašnjava da su mere protiv zagađenja relativno skupe i da se njihovi efekti ne mogu očekivati preko noći.
"Zajednice godinama rade na poboljšanju kvaliteta vazduha, vidim i u Srbiji napredak", rekao je Marijan Ivanuša.
Napomenuo je da bi češće trebalo koristiti gas umesto drva za grejanje a posebnu pažnju bi trebalo obratiti na sobraćaj jer stari automobili više zagađuju.
Ipak, kako je rekao Ivanuša, pušenje je mnogo šetnije po zdravlje od zagađenog vazduha a ljudi se ne bune toliko zbog pušenja koliko zbog vazduha.
Poručio je da maske ne pomažu iako se one mogu često videti u nekim azijskim zemljama.