U kuću Boškovića juče su stigla kolica koja je, čak iz Pariza, donirala Đ.M, javlja Telegraf.
Novopazarka Đ.M. (koja je želela da ostane anonimna) već 22 godine živi u Parizu. Videvši priču o Boškovićima, ponudila je da donira kolica koja je imala kod kuće. Kolica su autobusom stigla iz Pariza, a potom nastavila put do Kosjerića i kuće Boškovića, gde su ih Olga i Predrag dočekali.
Predrag se od rođenja bori sa cerebralnom paralizom. Skoro šest decenija majčine noge bile su i njegove. Kako sam kaže, Olga živi dva života - svoj i njegov. Na njenim leđima išao je u školu, kretao po kući i dvorištu, a i dan danas samo ovu sitnu ženu može da obrgli. Svačija druga pleća su mu široka.
"Vaš sam dužnik, kako bih Vam se mogao odužiti, ne znam, ali Vam se od srca zahvaljujem na učinjenom delu", rekao je Peđa donatorki kad su se čuli telefonom, iskreno dirnut poklonom žene koja ga ne zna, ali se oko njega potrudila.
"Ništa Vi meni ne dugujete, samo da ste Vi živi i zdravi, da ste dobro i da ih u zdravlju koristite", odgovorila mu je ona.
Kako je rekla, priča o Boškovićima ju je veoma dotakla.
"Drago mi je da pomognem kome god treba. Ja sam muslimanka, ali nije mi bitno ko su ljudi kojima pomoć treba. Da se vidi da i među nama Jugoslovenima ima još ljubavi", skromno je kazala ova žena.
Skromni su i Olga i Predrag, te im je malo i nelagodno što cela Srbija o njima priča. Stotine ljudi im se u međuvremenu javilo da pomogne, nudeći im sve i svašta, ali kako kažu, njihova kuća je vredna i radna i oni ni u čemu ne oskudevaju.
Život su dosad proveli tiho, bez roptanja i nikada ne tražeći ništa ni od koga, okruženi ljubavlju i podrškom Olginog drugog sina i njegove porodice. I sami Kosjerci su se našli u čudu, shvativši da niko nije znao za njihovu borbu. Onda je preko noći cela Srbija, zahvaljujući kućnom prijatelju, fotografu Branku Ostojiću, čula za majku koja svog odraslog sina svakog dana nosi do malene radionice u kojoj pravi predmete od drveta.