On je za "Srpski Telegraf" dodao da će od 2021. krenuti isplata i ostatka duga po obveznicama na 12 godina.
Sekulić je objasnio da se ovo odnosi na obeštećenje u onom delu restitucije koji će se sprovesti u novcu.
Pre toga, na proleće, biće doneta dugoočekivana odluka o koeficijentima, koja će u suštinski odrediti u kom procentu će ljudi biti namireni u odnosu na doneta rešenja kojima se konstatuje vrednost imovine oduzete članovima njihovih porodica nakon Drugog svetskog rata, a realno je da taj procenat bude između 14 i 15 odsto, kaže Sekulić.
Prema njegovim rečima, na tome se ozbiljno radi i već sada imamo 2.500 rešenja o pravu na obeštećenje, a kao posledicu usvajanja koeficijenta imaćemo uvećanje tog broja.
On navodi da je ukupna suma predviđena za novčana obeštećenja dve milijarde evra, dok je ukupna vrednost imovine procenjena na 13,4 milijarde evra, što je, kako kaže, cifra za koju država nije mogla da donese odluku da je isplati u punom iznosu.
Druge države su taj problem rešile ograničavanjem pravila o nasleđivanju.
"Da je Srbija primenila ta pravila, ni 30 odsto ljudi koji su ovde dobili povraćaj u naturi ili će biti obeštećeni u novcu, ne bi imalo to pravo", ističe Sekulić.
Što se naturalne restitucije tiče, direktor Agencije za restituciju rekao je da taj proces ulazi u završnicu, dok najviše problema imaju sa zemljištem na kojem su podignuti bespravni objekti, budući da zahtev za legalizaciju ima prednost u odnosu na restituciju.