Mošti Svetog Save nisu spaljene na Vračaru, već se i danas čuvaju u manastiru Ždrebaonik, tvrdi srpski istoričar.
Prema svedočenju jednog od naših najpoznatijih istoričara, patrijarh Pavle je nekoliko godina pred smrt na ovaj način svojim najbližim saradnicima objasnio zašto ne želi da obelodani da mošti Svetog Save nisu spaljene na Vračaru, već se i danas čuvaju u manastiru Ždrebaonik.
Kako objašnjava taj sagovornik za "Srpski Telegraf", ono što je iz temelja protreslo Crkvu i javnost u Srbiji i Crnoj Gori, u potpunosti odgovara istini. "Mošti Svetog Save nisu spaljene na Vračaru. One se zaista nalaze u manastiru Ždrebaonik, što nam je potvrdio patrijarh Pavle jer se o tome više puta razgovaralo dok je bio živ", kaže istoričar i dodaje:
"Patrijarh Pavle ponavljao je svaki put kada bi se otvorila ta tema: 'Da, to jeste Sveti Sava i tu nema nikakve dileme, ali Srbi još nisu dostojni da dotaknu Svetog Savu. Kada dođe vreme, svetitelj će se pojaviti."
Na konstataciju novinara da je vreme, po svemu sudeći, došlo, uz pitanje zašto je Pavle bio protiv obelodanjivanja velikog otkrića, taj istoričar, koji je insistirao na anonimnosti, poručuje:
"Poslušali smo patrijarha. Tražili smo od njega da odobri da se uradi DNK analiza jer to može da se uradi, budući da su sačuvani posmrtni ostaci Nemanjića, ali je on na to svaki put svojim mirnim glasom i blagim osmehom odgovorio: 'Deco, Srbi nisu u ovom trenutku dostojni da dočekaju svetitelja. Kada dođe vreme, on će se sam pojaviti'. Pavle je mogao da bude patrijarh koji je vratio Srbima Svetog Savu, ali to nije hteo da uradi, pošto nije bio sujetan".
Istoričar potvrđuje i da mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radović zna za ovu priču:
"Delove moštiju darivao je za mnoge hramove. Parohijski sveštenici u Nemačkoj su nam potvrdili, čak se i javno hvale da imaju deliće moštiju Svetog Save. U Nemačku ih je doneo vladika Grigorije kad je preuzeo tamošnju episkopiju".
Otkriće indirektno potvrđuje i umirovljeni vladika Filaret, nekadašnji episkop mileševski (u Mileševi se čuva ruka Svetog Save, navodno sve što je preostalo od svetitelja). U izjavi za "Srpski telegraf" on je praktično potvrdio da su mošti prvog srpskog arhiepiskopa sačuvane.
"Pitajte Patrijaršiju gde se nalaze mošti Svetog Save", kratko, ali veoma jasno je poručio Filaret.
Vlada Arsić, autor knjige "Osinje gnezdo", koja se bavi sudbinom moštiju Svetog Save, za list kaže da ovo delo ne nudi konačne odgovore, jer nam njih ipak duguju najpozvaniji - sam vrh Srpske pravoslavne crkve.
"Moj cilj, kao autora, prevashodno je bio da ukažem na čitav niz nelogičnosti, protivrečnosti i nedoumica u slici koja nam je predstavljena i u koju smo verovali vekovima. Tu sliku su, kroz istoriju, sporili i neki od naših najvećih teoloških autoriteta. Tragajući za građom i rudareći po arhivama, nisam pronašao nijedan pouzdan dokaz za sam čin spaljivanja na Vračaru, ali sam se suočio s mnogobrojnim otporima da se nametnuta dogma dovede u pitanje ili na bilo koji način promeni", naglašava Arsić.