"Kada bi se kod nas granica krivične odgovornosti spustila na 12 godina ništa se ne bi postiglo, već bi se bez potrebe veliki broj dece uveo u krivično-pravnu oblast, a sankcije bi bile praktično onakve, kakve se i sada mogu postići merama socijalne zastite", upozorio je profesor na panelu 32. Skupa "Kopaoničke škole prirodnog prava-Slobodan Perović", održanog proteklog vikenda na Kopaoniku.
Uz zagovornike ove ideje, od nedavno se prema rečima profesora Škulića našlo i Ministarstvo unutrašnjih poslova.
"Nedavno sam dobio poziv u vezi sa ovim predlogom i bio sam prilično iznenađen zašto se opet dolazi na te čudne i naopake ideje", naglasio je Škulić, govoreći na panelu Kopaoničke škole posvećenom krivičnoj odgovornosti i sankcionisanju maloletnika.
Ukazao je da je u Evropi, kao i u svim državama nekadašnje SFRJ, standardna granica krivične odogovornosti 14 godina.
U nekim evropskim državama ima i nižih granica, kao i viših granica od 15 ili 16 godina.
"Ali tamo gde je ta granica niža, to je tradicija koja traje dugi niz godina. U Engleskoj i Škotskoj starosna granica je 10 godina, ali ni kod njih nije moguće izricanje tipične krivične sankcije i ne vodi se tipičan krivični postupak prema deci koja imaju tako malo godina", naglasio je Škulić.
Tamo se, kako je naveo, odgovornost te dece samo formalno "krsti kao krivična odogovornost i vodi se navodni krivični postupak, koji za tako malu decu vise liči na ono što je kod nas postupak socijalne zaštite, a navodne krivične sankcije u osnovi su tipične socijalne sankcije i decu niko ne tera u zatvor. Zbog toga smatra da bi snižavanjem granice odgovornosti maloletnika, Srbija bez potrebe išla na represiju, što, kako je naglasio, nije dobro jer bi bila bez potrebe odbačena i u Evrpskoj uniji i Evropi kao država koja "stalno instistira na represiji i hoće da što vise goni".
Bila bi takođe jedina država na prostoru bivše Jugoslavije koja bi išla na tako nisku starosnu granicu odvornosti za krivično delo, napomenuo je Škulić ističući da bi se povrh svega toga, dodatno opteretili i organi gonjenja iz krivičnog postupka.
"Krajnje je vreme da budemo malo oprezniji u promenama krivičnog zakonodavstva i da shvatimo da nije sve u represiji i da njom ne treba pošto poto menjati mehanizme", ukazao je Škulić, koji je i sudija Ustavnog suda Srbije.
On je takođe negodovao što Ministarstvo unutrašnjih poslova poslednjih godina sve češće daje svoje, kako kaže, čudne predloge za izmene Krivičnog zakonika i nekako uspeva ih progura.
"Smatram da policija nije ta koja treba da se bavi Krivičnim zakonikom već poslovima iz svoje nadležnosti", naveo je Škulić, osvrćući se i na nedavno usvojene predloge MUP-a kojima je radikalno smanjen prostor za izricanje uslovne osude i varijante kažnjavanja višestrukih povratnila, koji se primenjuju od 1. Decembra kroz izmene KZ-a.
On smatra da će ove novina vrlo brzo prepuniti srpske zatvore, i mada kaže da povrat svakako zaslužuje reakciju države, ukazuje da nije dobro ni da naša država bude šampion u broju osuđenika u zatvorima po broju stanovnika - jer smo sada na tom putu.