Ovaj praznik uvek pada u prvu nedelju pred Božić.
Na današnji dan deca porane i unapred pripremljenim kanapom, koncem, šalom, maramom ili kaišem na prepad vezuju svoje očeve za noge.
Očevi bi obično danima unapred sakrivali sve konopce, a deca bi pokušavala da ih nekako nabave, kako bi pripremljeno dočakala praznik.
Na dan Očeva najsigurnije je bilo uhvatiti oca na spavanju, a vezani otac bi po buđenju "grdio" decu, i podelio bi im poklone kako bi ga što pre oslobodili.
"Za Oce se misli da su krsno ime sviju ljudi koji su se oci nazivali", naveo je Vuk Karadžić.
Običaj je da se na Oce vezuju svi muškarci, kako ukućani, tako i oni koji su vam došli u kuću, a koji imaju decu.
Deci pri vezivanju uglavnom pomažu majke ili bake. Nekada davno otkup za odvezivanje sastojao se u voću ili pripremljenom odevnom predmetu, ali sada se deca uglavnom daruju igračkama, knjigama ili novcem.
Prema običajima, u Kragujevačkoj Jasenici na Oce su očevi pripremali ručak. U Levču i Temniću praznovani su po varošima i varošicama, dok se u selima nije znalo za ovaj običaj.
Oci, Materice i Detinjci su porodični praznici i za taj dan domaćice pripremaju svečani ručak na kome se okupi cela porodica.
Ovi praznici i običaji koji su u vezi s njima doprinose jačanju porodice, slozi u njoj, razumevanju, poštovanju između dece i roditelja, starijih i mlađih, što sve zajedno čini porodicu jakom i zdravom, a porodica je temelj društva, države i Crkve.
Postoji i narodno verovanje po kome na Materice i na Oce nipošto ne treba obući već nošenu odeću već isključivo novu, kako bismo “čisti” ušli u Novu godinu i Božić. Danas se ne sme svađati.
Prema verovanju, treba pokloniti nešto svakom detetu koje uđe u vaš dom.