Zbog poteškoća da ostvari dostojanstven život u Srbiji, Kalifa se obratio Ambasadi Kanade prošle godine, sa molbom za preseljenje u tu zemlju i zaštitu prava njegove dece koja su inače njihovi državljani.
Kalifa (51) u teškom stanju i ogorčen započinje svoju priču za MONDO, zašto se odlučio na ovako radikalan potez.
"Ja sam 2008. godine odlučio da odem u Kanadu kako bi završio doktorske studije, tamo sam se oženio i zasnovao porodicu. Iako su mi oba sina po rođenju postali Kanađani, ja nisam nikada aplicirao za državljanstvo jer sam se nadao da ću se vratiti u rodnu Libiju", počinje svoju priču.
Međutim, kada je shvatio da stipendija nije dovoljna za pokrivanje troškova studija i života u Kanadi, došao je u Srbiju 2010. godine kako bi ih okončao i to je i učinio.
"Nisam ni sanjao da će moju zemlju zahvatiti rat i da ću vrlo brzo dobiti status azilanta", objasno je Kalifa.
U Srbiji, kako je naveo, njegova porodica - supruga Afaf i trojica sinova Enaro (9), Aksel (11) i Septimio (16) dobili su 2016. godine azil.
"U početku je to bilo prihvatljivo jer nikako nisam želeo porodicu da odvedem u zemlju gde je ratno stanje. Problem nastaje onog trenutka kada nam je bez ikakovog objašnjenja ukinuta novčana pomoć koju smo dobijali od UNHCR-a oko 50.000 dinara, jer su nam to bila jedina primanja", objašnjava Kalifa uz napomenu da i pored stečenog obrazovanja nije imao nikakvu podršku za nalaženje posla.
To je bio prelomni trenutak da se odlučimo za odlazak u Kanadu, dodao je, ali je onda doživeo nešto što nikada do sada nije...
"Prvi put kada smo aplicirali supruga i ja za vizu, jer su nam deca već kanadski državljani, odbili su nas odmah. Sledeći put smo dobili poziv od Ambasade da dođemo na sastanak, međutim, kada smo došli, nisu nam dozvolili da uđemo i pritom je došlo na desetine policajaca koji su nas bez objašnjenja oterali".
Na sastanku sa predstavnicima Ambasade 18. novembra prošle godine, Kalifa je, kako tvrdi, doživeo žestok tretman službenika.
"Konzul je vikao na moju decu koja su kanadski državljani, rekao je da smo svi mi azilanti i da se vratimo u Libiju ako nam ovde ne odgovara“, kaže Kalifa navodeći da mu je konzul ponudio da svoje dvoje dece pošalje same u Kanadu, gde bi bila smeštena u nove porodice.
"To je bila kap koja je prelila času. Tada sma shvatio da su prava moja dece ugrožena iako su ona zagarantovana kanadskim zakonima i Konvencijom o pravima deteta, čija je Kanada potpisnica", ističe.
"Da li bi iko pristao na razdvajanje porodice, samo zato što imamo različito državljanstvo?", upitao je Kalifi i dodao da nikada neće pristati na to da njegova deca odu bez roditelja.
"Svaki normalan čovek ne bio dozvolio da deca odu, a da mi ostanemo. Ako pričamo o pravu dece, da li je kršenje ako decu odvojite od roditelja zbog glupe administracije. Šta sam ja učinio loše da moram da biram između gladi i odvajanja od porodice",rekao je Kalifa.
On je istakao da iako su nevladine organizacije upoznate sa njegovim slučajem niko nije došao da ga obiđe.
"Samo tražim da me prime u Ambasadu kako bi pronašli adekvatno rešenje. Oni moraju da shvate koliko je moja situacija teška, ja i pored svog obrazovanja nemam nikakva primanja, a uz to ću za mesec dana ostati sa porodicom na ulici. Meni ne treba ništa više nego da mi neko ponudi dostojanstven život, što je osnovno pravo svakog čoveka", rekao je Kalifa i dodao da i po ceni života neće odustati dok ne ostvari svoj cilj.