U pokrajini svake godine umre 10.000 stanovnika više nego što se rodi, a trend negativnog priraštaja traje još od 1989. godine u svih 45 opština, piše RTS.
Zato Pokrajinska vlada i ove godine pokušava da nizom mera ublaži negativne trendove.
Milica i Mitar Palikuća su šest godina pokušavali da dobiju bebu. Nakon niza neuspešnih terapija opredelili su se za vantelesnu oplodnju.
"I to samo iščekivanje da li sam ostala u drugom stanju i pre same vantelesne je stresno i sva ta pitanja, je l' ima nešto novo, mislim da je to ono što najteže pada nama ženama", priča Milica.
Sina Maksima dobili su 2014, a opredelili su se za još jedan pokušaj, nakon koga je slavni srpski stonoteniser, osvajač 11 medalja, dobio dve najvrednije – bliznakinje Martu i Minju.
"Troje dece su moje najsjajnije medalje", rekao je Mitar.
Kako Vlada Vojvodine pomaže parovima
Vantelesnu oplodnju za prvo dete godinama finansira Republika, a Vlada Vojvodine je od 2014. pokrivala te troškove svojih osiguranika za drugo, treće i svako naredno dete, a od ove godine i parovima bez dece.
Pomerena je i starosna granica žena sa 42 na 45 godina, a pokrajinska Vlada finansiraće još jedan postupak.
"Do sada su pri vantelesnoj oplodnji do tri embriona vraćana u matericu, dok su oni koji nisu vraćani u matericu propadali. Uz postupak vantelesne oplodnje moguće je uraditi i takozvano zamrzavanje embriona, čime se omogućava više pokušaja vantelesne oplodnje iz jednog stimulisanog ciklusa", objašnjava Predrag Vuletić, pokrajinski sekretar za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova.
Porodice uglavnom imaju jedno dete
Prema popisu od 2011. godine u Vojvodini je bila 399.871 porodica.
Od tog broja 53 odsto porodica ima samo jedno dete. Dvoje ih ima 39,3 odsto. Sa troje dece je 6,5 odsto, a četvoro dece u Vojvodini ima samo jedna od stotinu porodica.
Vlada Vojvodine će nezaposlenim majkama koje rode treće ili četvrto dete mesečno davati 15.000 dinara naredne dve godine, a parovima sa više dece pomoći će da reše stambeno pitanje.
Demografi kažu da ovakve mere treba sprovoditi u kontuinitetu da bi bilo rezultata.
"Narednih 20-30 godina mi možemo ovim merama samo da usporavamo pad broja stanovnika, a tek od sredine veka možemo da pričamo o eventualnom porastu broja stanovnika", kaže prof. Daniela Arsenović sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.
Prosečna starost je 43 godine. Broj mlađih od 15 godina je 15 odsto, dok starijih od 65 ima 20 odsto.Ovi podaci Vojvođane svrstavaju u grupu starih populacija i ukazuju na trend starenja.
Ukupan ovogodišnji budžet za promenu negativne statistike je 650 miliona dinara.