Sećanje na Hartviga, iznenada preminulog 18 dana pred početak Prvog svetskog rata, bilo je prilika da ambasador Aleksandar Bocan-Hračenko ukaže na potrebu da se "utrostruče napori na suzbijanju falisifikovanja istorije".
"Dan diplomata Rusije prilika je da se prisetimo planova za razvoj bilateralne saradnje, posebno u godini kada imamo povećan osećaj odgovornosti. Ovo je godina kada obeležavamo 75. godišnjicu velike pobede. Moramo utrostrutčiti napore u ciju suzbijanja falsifikovanja istorije i sećanja na poginule", rekao je ruski ambasador u Srbiji.
Kako je naveo, Dan dilomatske službe praznik je energičnih ljudi posvećenih poslu, struci i pre svega državi.
Jedan od njih bio je i Nikolaj Hartvig, ruski izaslanik koji je došao u Beograd 1909. godine gde je bio na službi do iznenadne smrti uoči Prvog svetskog rata.
Nesebično se zalagao da se smanje tenzije između Srbije i Austrougarske zbog čega su govorili da je "veći Srbin od Srba". Bio je diplomata, čije je srce do zadnjeg trena kucalo za Srbiju.
Njegovoj sahrani prisustvovalo je 80.000 ljudi na čelu sa kraljem Petrom I, prestolonaslednikom i predsednikom tadašnje 0vlade Nikolom Pašićem.
Hartvig je rođen 1857. godine na Kavkazu. Diplomatsku službu započeo je 1875. godine u azijskom departmanu Ministarstva inostranih poslova Ruske imperije. Vrlo brzo vezao se za Balkan. Bio je ataše na Cetinju, a zatim konzul u Burgasu.
Bocan-Harčenko podsetio je da se u Rusiji Dan diplomata obeležava u znak sećanja na 1802. kada je osnovano Ministarstvo inostranih poslova.