Kako se navodi, bez prekida, non-stop, radiće Glavna pošta u Beogradu, kao i pošte na graničnim i administrativnim prelazima, izuzev pošte na graničnom prelazu Čukarka, koja će raditi do 18.30 sati.
U Beogradu će tokom tri praznična dana (subota 15. februar, nedelja i ponedeljak, 17. februar), raditi pošta u Savskoj 2 od 8 do 15 časova a pošte na Šumadijskom trgu, u ulici Pilota Mihajla Petrovi?a, i u Glavnoj 8 u Zemunu, radiće 15. i 17. februara od 8 do 15 časova, a u nedelju 16. februara neće raditi.
Poslovnice Pošte će raditi i u beogradskim tržnim centrima "Big fashion", "Immo Outlet Centru", ?Rajićeva Shopping Center" i Univerexport - do 19 i 20 sati.
Do 19 sati tokom dva dana praznika, a skraćeno u nedelju do 15 i 16 sati radiće pošte u tržnim centrima "Stadion šoping centar", "Novi Merkator" i "Shoppi Retail Park".
U Novom Sadu svih dana praznika će raditi pošte u "Univerexport" objektima, dok će pošta u TC "Merkator" raditi dva dana praznika, a u nedelju neće.
Dežuraće i šest pošta u "Univerexport" objektima u Sremskoj Kamenici, Rumenki, Temerinu, Kaću i Futogu sva tri dana praznika, pošta u Bačkoj Palanci neće raditi samo 16. februara.
Tokom praznika radiće dve pošte u Kragujevcu u tržnom centru "Plaza" do 20 sati, a u "Rodi" pošta će u nedelju raditi do 15 sati.
Dežurnih pošti za praznike biće u Nišu, Somboru, u tržnim centrima Roda u Sremskoj Mitrovici i Šapcu, kao i Merkatoru u Subotici, a dežuraće i pošte na Kopaoniku i Zlatiboru.
U subotu i ponedeljak, 15. i 17. februara, dežuraće i dva pošte u Univerexport objektima u Zrenjaninu, dve u Pančevu, i po jedna pošta u Jagodini, Paraćinu, Kikindi, Aranđelovcu, Kraljevu, Novom Pazaru, Kruševcu, Leskovcu, Vršcu, Pirotu, Požarevcu, Prokuplju, Smederevu, Užicu, Prijepolju, Čačku, Loznici, Somboru, Nišu, Subotici, Boru, Valjevu, Vranju i Zaječaru.
Sve ove pošte neće raditi u nedelju 16. februara, saopštila je Pošta.
Sretenje je državni praznik kojim se obeležavaju dva značajna istorijska datuma bitna za kulturno-istorijski i nacionalni identitet Srba.
Tog dana 1804. godine, srpski ustanici, predvođeni Ðorđem Petrovićem - Karađorđem, na Zboru u Orašcu odlučili su da pokrenu Prvi srpski ustanak. Ustanički skup, održan u Orašcu, predstavlja početak obnove srpske državnosti posle viševekovne otomanske vlasti.
U narednih nekoliko godina ustanička vojska, pod vođstvom Karađorđa, u čuvenim bitkama kod Ivankovca, Deligrada, Mišara, u Beogradu i drugim mestima, porazila je otomanske snage i oslobodila gotovo celu teritoriju Beogradskog pašaluka.
Time su Srbi otpočeli oslobodilačku borbu protiv otomanske vlasti i proces stvaranja svoje novovekovne države.
Takođe, 15. februara 1835. godine u Kragujevcu donet je Sretenjski ustav, prvi ustav Srbije i jedan od najdemokratskijih i najliberalnijih ustava tog vremena.