Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju danas Velike (zimske) zadušnice, kao znak sećanja na sve preminule.
Na taj dan se posecuju groblja i prislužuju svece na grobovima najbližih i u hramovima.
Crkva je propisala posebne dane - Zadušnice, i to cetiri puta godišnje, kada se posebno molimo za pokoj duša preminulih.
Zimske zadušnice su u subotu, pred Mesne poklade, a u subotu pred Duhove su letnje zadušnice, Miholjske su u subotu pred Miholjdan, a jesenje, mitrovske zadušnice u subotu pred Mitrovdan.
Na dan zadušnica ide se u crkvu, gde se služi Sveta liturgija i parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a posle službe ide se do grobova pokojnika. Na grobovima se prislužuju svece, a sveštenik obavi kratki obred i okadi grobove.
Na groblje i u crkvu se nosi kuvano žito - koljivo, koje podseca na Hristove reci da zrno tek kad umre rod donosi, i to ne u zemnom mraku, nego u svetlosti Sunca.
Crno vino, kojim sveštenik preliva žito, oznacava Božje milosrde kojim se zalecuju rane greha.
Sveca je simbol svetlosti Hristove koja treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih.
Zadušnice su dan posvecen upokojenim, pa prema tome, treba otici na službu u crkvu, obici grobove, preliti ih vinom, urediti i okititi cvecem i upaliti svece.
Oni koji nisu u mogucnosti da odu na groblja zbog udaljenosti, treba da idu do najbližeg hrama, i da tu obave pomen za svoje upokojene.
Pošto je to dan kada se posebno obraca pažnja na delenje milostinje, obavezno se svakom prosijaku koga sretnemo, udeli milostinja i da deo hrane koju smo poneli sa sobom.