U saopštenju o tome se navodi da je od ispitanika koji su kazali da znaju da u Srbiji te službe postoje, 47,3 odsto kao takvu službu navelo policiju.
Glavnim razlogom za neprijavljivanje krivičnog dela dve trećine ispitanika smatra strah i nepoverenje.
Istraživanje je pokazalo da ispitanici u najvećoj meri, od 30,8 odsto, žrtvama kriminala većinom smatraju one koji su materijalno oštećeni, dok je žrtve seksualnog nasilja pomenulo "samo 2,9 odsto".
"Skoro trećina, 27 odsto ispitanika, reklo je da ne zna ko se smatra žrtvom kriminala, a 37,5 odsto da ne zna koja prava imaju žrtve i svedoci kriminala", navedeno je u saopštenju.
Sve to je uzeto u obzir pri izradi Nacionalne strategije koja, uz osnivanje Nacionalne mreže za podršku žrtvama, podrazumeva i definisanje "tačaka za kontakt" u policiji i sudstvu gde će žrtve dobiti "sve osnovne informacije o pravima i podršci na koju imaju pravo".
Najavljeno je i uvođenje audio-video opreme za davanje iskaza bez direktnog kontakta žrtve i okrivljenog, i mehanizama sveobuhvatnog sistema podrške žrtvama i svedocima krivičnih dela.
Evropski dan žrtava kriminala u Srbiji obeležen je danas 15. put. Cilj je bio da se posledice, koje žrtve kriminaliteta trpe, učine vidljivim široj javnosti i da se društvo podstakne da efikasnije i potpunije zaštiti prava žrtava.
Projekat "Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji" finansira Evropska unija.