Rasprava je odložena do daljeg, odnosno dok se Mladić ne oporavi od operacije. Termin operacije je u objavljenoj odluci redigovan za javnost.
Apelaciono veće je odluku zasnovalo na izveštaju lekara da je "operacija neophodna da bi se, sa 100 odsto tačnosti, uklonio veći polip", kao i "sprečilo da se benigni polip razvije u maligni". Sudije su citirale i konstataciju lekara da je "važno veoma pažljivo planirati operaciju s obzirom na poznata pridružena oboljenja i njegovu (Mladićevu) relativnu slabost".
Haško tužilaštvo tražilo je da Apelaciono veće preispita ovu odluku, ali su sudije taj zahtev odbile kao neosnovan.
Mladićeva odbrana prethodno je zahtevala da rasprava o žalbama bude odložena za najmanje šest nedelja, a da do tada medicinski veštaci utvrde da li je Mladić sposoban da učestvuje u procesu.
Odbrana se pozvala na lekarske izveštaje o Mladićevim "spoznajnim (kognitivnim) poremećajima, predstojećoj operaciji, potencijalnom novom moždanom udaru (o kojem prethodno nije bilo izveštaja) i o drugim pitanjima bitnim za sposobnost generala Mladića da učestvuje u zasedanjima suda".
Branioci Branko Lukić i Dragan Ivetić naglasili su da je, stoga, neophodno da o Mladićevoj sposobnosti da učestvuje u procesu bude održana rasprava pred Apelacionim većem sudskog Mehanizma na kojem bi mišljenje o tome dao "multidisciplinarni lekarski tim".
Pre nego što se, u leto 2011, našao u pritvoru u Sheveningenu, general Mladić je, po nalazima lekara, bio preživeo tri moždana udara. Za vreme provedeno u pritvoru, bio je podvrgnut terapijama i manjim intervencijama, a jednom prilikom se u sudnici zahvalio sudu što mu je spasao život.
Odbrana je, tokom celog procesa, ukazivala da se Mladićevo zdravstveno stanje pogoršava i da postoji rizik od fatalnog moždanog udara. Izveštaji sudskih lekara, s druge strane, govorili su da je Mladićevo zdravlje zadovoljavajuće i pod kontrolom, kao i da mu se pruža sva potrebna medicinska nega.
Prvostepenom presudom, Haški tribunal je 22. novembra 2017. Mladića, bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske, osudio na doživotni zatvor, proglasivši ga krivim za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.
Na tu presudu, žalbe su uložili Mladićevi branioci Branko Lukić i Dragan Ivetić, ali i tužioci.