Studentkinje i studenti druge godine Fakulteta političkih nauka u Beogradu su na predmetu Metodologija politikoloških istraživanja sa statistikom, tokom aprila ove godine u Beogradu sproveli su istraživanje na temu Stavovi građana Republike Srbije o COVID-19.
Želeli smo da saznamo kako građani vide ovu situaciju, kako se o virusu informišu, ali i da saznamo kako i u kojoj meri se građani pridržavaju mera i kako vide odluke predstavnika vlasti i kriznog štaba, navode studenti.
Takođe, jedan od osnovnih ciljeva istraživanja bio je da se ispita uticaj inostrane pomoći u borbi sa rešavanjem virusa COVID-19.
Prva grupa pitanja odnosila se na opšta pitanja o samim ispitanicama i o njihovom polu, godinama, sredini iz koje dolaze, obrazovanju i drugo.
Studenti su potom pitali građane o tome da li su zadovoljni svojom finansijskom situacijom. Na ovo pitanje manje od polovine, tačnije 41,7%, je dalo prosečnu ocenu 3, dok je 28,5% ispitanika ocenilo je da je uglavnom zadovoljno finansijskom situacijom.
Kada su izvori informisanja u pitanju 47,8% ispitanika istaklo je internet portale i novine kao svoj primarni izvor informacija, a nešto manje od 1% ispitanika su istakli radio i štampu kao glavni medij informisanja.
U slučaju informisanja o virusu korona?
Građani su u velikoj meri pratili informacije na društvenim mrežama, internet portalima i televizijama, međutim te informacije su posmatrali sa određenom dozom sumnje, što je bilo očekivano s obzirom na to da su se pojavljivale mnoge teorije zavere izazvane pojavom virusa. Ono što je zanimljivo da iako su građani u velikoj meri čitali internet portale, većina je navodila da informacije dobija putem televizijskih medija.
Najveći procenat građana Republike Srbije 34.4% njih je kao izvor informisanja o COVID-19 naveo javni servis RTS, televiziju sa nacionalnom frekvencijom. Na osnovu podataka se može uočiti da najveći procenat građana u potpunosti ne veruje televiziji Pink i Happy, dok najveći procenat građana u potpunosti veruje RTS-u – 12,7%, a nešto manji procenat u potpunosti veruje N1 i Nova S 12,5%.
Kada je reč o pitanju uticaja virusa na finansijsku situaciju u domaćinstvu, najviše anketiranih građana - 39,3%, ocenilo je da virus neće uticati ni loše ni dobro na finansijsku situaciju u njihvom domaćinstvu.
Na u pitanje da ocene zdravstveni sistem, građani su odgovorili da naš zdravstveni sistem u najvećoj meri nije ni dobar ni loš – 37%.
Kada govorimo o poverenju u pomoć od velikih sila, dolazimo do podataka da Evropska Unija izbija na prvo mesto kada se radi o nepoverenju građana što pokazuju podaci da 12,4% ispitanika veruje da pomoć neće uopšte pomoći, a 34,3% da uglavnom neće pomoći.
Takođe, nepoverenje se vidi i u tome da mali broj ispitanika 5,9%, veruje da će pomoć od EU mnogo uticati na suzbijanje virusa. Podaci pokazuju poverenje u Kinu. Samo 2,6% ispitanika veruje da pomoć iz Kine neće uopšte pomoći, a 52% veruje da uglavnom hoće kao i 25,3% da će veoma mnogo pomoći.
Na kraju je Rusija koja je po poverenju građana druga. Naime 50,5% veruje da će pomoć iz Rusije uglavnom pomoći.
Što se tiče političara građani im u velikoj meri ne veruju, za razliku od kriznog štaba u čiju stručnost se u većoj meri uzdaju, što nas dovodi do zaključka da ispitanici mnogo više veruju stručnom kadru od samih političara koji su donosili mere uz savetovanje sa lekarima.
Međutim, kada su u pitanju same mere građani su ih se pridržavali i uglavnom su bili saglasni sa donetim odlukama, što pokazuje određenu dozu odgovornosti prema datoj situaciji.
Što se tiče pitanja o tome da li je na pandemiju reagovano od strane države na vreme, najveći broj građana - 37,2% slaže se da je Republika Srbija odreagovala na vreme, uzevši neophodne mere zaštite od virusa, a još 15,6% građana bi se s tim saglasilo u potpunosti.
Najveći broj ispitanika, tačnije njih 31,2%, smatra da država uglavnom odgovorno obavlja ovaj zadatak, dok je 12,3% ispitanika u potpunosti saglasno s tim.
Međutim, zaključak koji se može izvući iz dobijenih podataka govori da je stav građana po ovom pitanju pretežno negativan, jer više od polovine ispitanika u manjoj ili većoj meri nije saglasno sa datom tvrdnjom. 39,1% ispitanih, uopšte nije saglasno s iznetom tvrdnjom da država i njeni predstavnici ne šire strah i paniku, dok se 25,2% ispitanika ovom tvrdnjom uglavnom nije saglasno.
Sa druge strane, suprotan stav zastupa znatno manji broj ispitanika – skoro jedna trećina.
Na pitanje da li je ograničavanje slobode kretanja neophodno i da li građani podržavaju ovu meru dobili smo podatke da su ispitanici u najvećoj meri saglasni u potpunosti s ovom merom - 42,4%. Malo manji broj ispitanika je rekao da je uglavnom saglasan - 30,6%. Na pitanje da izjasne svoj stav o uvođenju vanrednog stanja, gotovo tri četvrtine ispitanih podržava tu odluku, od čega veći deo – 44,9% je u potpunosti saglasno s odlukom. U vezi sa pridržavanjem saveta Kriznog štaba od strane njihove okoline, veliki broj ispitanika se izjasnila potvrdno - 74,7%.
Stav ispitanika o uspešnosti uvedenih mera protiv širenja COVID-19 u Srbiji je preovlađujuće pozitivan. Gotovo tri četvrtine ispitanika smatra da uvedene mere pomažu pri sprečavanju dalje zaraze u Srbiji.
Na pitanje kojih se mera pridržavate tokom vanrednog stanja, ispitanici su istakli da se pridržavaju glavnih mere zaštite i prevencije od virusa korona.
Tako čak 69,4% njih ostaje kod kuće i izlaze samo po osnovne namirnice, potom 61,3% nosi zaštitnu masku, a 60,3% drži određeno odstojanje od drugih ljudi. Na osnovu dobijenih podataka, vidimo da znatan procenat građana - 41,2%, pored maski, nosi i rukavice kako bi se dodatno zaštitili.
Najveći broj ispitanika - 39,6% kupovao je namirnice kako bi ih imali za 2-3 dana, što pored njihove želje da smanje svoje izlaske iz kuće, posebno možemo da povežemo sa policijskim časom koji je, u toku vanrednog stanja, često bio na snazi vikendima.
Mišljenje oko kog se saglasili najveći broj građana jeste i da će pandemija virusa korona uglavnom uticati na predstojeće izbore koji su odloženi za jun mesec - 41,6%.
Učestvovanje u popunjavanju upitnika uzelo je ukupno 1.039 punoletnih građanki i građana svih generacija iz Republike Srbije.