NVO: Žilet žica za migrante i izbeglice u Srbiji! FOTO

Na sajtu Minsitarstva odbrane objavljena je javna nabavka za izradu žičane ograde za prihvatne centre u Srbiji, a u samoj dokumentaciji precizira se da se radi o žilet žici! Ovo je izazvalo i reakciju organizacija civilnog društva!

iStock

Javna nabavka za izradu žice objavljena je 15. maja ove godine na sajtu Ministarstva odbrane.

U konkursnoj dokumentaciji koja je objavljena na sajtu Ministarstva odbrane za ovu javnu nabavku se detaljnije preciziraju tehničke karakteristike same ograde. 

Naime, u dokumentu se precizira da je potrebna žilet žica (700 mm) u iznosu od 2.420 kilograma, navodi se na sajtu, kao i 1.521 metar rebrastog gvožda u šipkama i 50 kilograma pocinkovane žice za vezivanje

Screenshot/Ministarstvo odbrane/ 

Screenshot/Ministarstvo odbrane 

NVO: Odmah povući ovu nabavku

Nevladine organizacije koje rade sa migrantima i izbeglicama u Srbiji izrazile su duboku zabrinutost zbog postupka sprovođenja javne nabavke koji je objavljen na sajtu Ministarstva odbrane za potrebe pribavljanja žilet žice i drugog materijala za ograđivanje prihvatnih i centara za azil u Srbiji.  

Žilet žicu prvo koristili Amerikanci

Žilet žicu su prvi počeli da koriste Amerikanci za svoju vojsku i granicu prema Meksiku u cilju sprečavanja ulaska ilegalnih imigranata, a u našim krajevima su je popularizovali Mađari, koji su od nje napravili ogradu na granici sa Srbijom na početku krize sa izbeglicama 2015. godine.

U zajedinčkom saopštenju Centra za migracije Info Park, A11 - Inicijativa za ekonomska i socijalna prava i PIN - Mreža psihosocijalnih inovacija ocenjeno je da bi realizacijom ovog projekta Srbija otvorila novo, negativno poglavlje u pogledu načina na koji tretira izbeglice, migrante i tražioce azila.

"I (time) ubrzala zabrinjavajuću praksu militarizacije upravljanja migracijama (primer angažovanja vojske u prihvatnim centrima u opštini Šid).   Nakon višemesečnog i protivustavnog lišavanja slobode usled navodne opasnosti od prenošenja korona virusa, ograđivanje prihvatnih i centara za azil žilet žicom predstavljalo bi novi korak ka arbitrarnom ukidanju slobode izbeglica i migranata", navodi se u zajedničkom saopštenju.

Pomenute NVO navode da se to kosi sa Ustavom Srbije i svim međunarodnim standardima zašite ljudskih prava ove populacije.

Ovaj akt Ministarstva odbrane podseća na praksu koja se već godinama sprovodi u Mađarskoj, koja je upravo prošle nedelje pred Evropskim sudom pravde proglašena odgovornom za uskraćivanje slobode tražilaca azila u pritvorskim centrima, takođe opasanih žilet žicom, poručuju iz ovih organizacija.  

"Ovakav potez Srbije samo je još jedan u nizu kojim se u javnosti stvara animozitet prema izbeglicama i migrantima, i njihova stigmatizacija kao pretnje po naše društvo koja je već za posledicu imala ugrožavanje života stanovnika prihvatnog centra u Obrenovcu", ocenjuje se u saopštenju.

Ove ogranizacije su pozvale Ministarstvo odbrane da bez odlaganja povuče navedeni tender i da se, kako navode, vrati u okvire svog ustavnog delovanja, a da pitanje upravljanja i obezbedjivanja prihvatnih i centara za azil ostavi nadležnim organima – Komesarijatu za izbeglice i migracije i MUP-u.

U saopštenju su pozvali i Evropsku komisiju da reaguje, kao i državne organe da u najhitnijem roku obaveste javnost o svojim namerama kada je u pitanju promena politike prema upravljanju migracijama u Srbiji.

"Smatramo da je Evropska komisija dužna da Srbiji skrene pažnju da ponašanje koje dovodi u pitanje čitav proces evropskih integracija", navele su ove organizacije. 

Mađaraska od danas zatvara tranzitne zone sa Srbijom

Vlada Mađarske je saopštila da zatvara tranzitne zone na granici sa Srbijom u kojima su migranti i izbeglice držani do konačne odluke o njihovom zahtevu za azil, ova odluka dolazi nakon prošlonedeljne presude Evropskog suda pravde.

Presudom je navedeno da je držanje tražilaca azila u tranzitnoj zoni ne može da traje duže od ČETIRI nedelje! 

Iz kabineta Viktora Orbana je navedeno da će oko 280 tražilaca azila biti prebačeno u prihvatne centre u unutrašnjosti zemlje, a da će oni koji žele da podnesu zahtev za azil ubuduće morati da svoj zahtev podensu u mađarskim diplomatskim misijama.

Inače tranzitne zone, koje se sastoje od kontejnera, nalaze se na granici kod Horgoša i Kelebije.

Duž granice sa Srbijom i Hrvatskom Mađarska je još na početku krize izgradila ogradu sa bodljikavom žicom.