Duhovski ponedeljak dolazi nakon jednog od najvećih praznika, Sveta trojica ili Duhovi, koji se obeležava 50. dan posle Uskrsa, a nazivaju se još i Trojice, Trojičin dan, Silazak Svetog Duha na apostole.
Sveta trojica je po značaju treći praznik, posle Uskrsa i Božića, i takođe se slavi tri dana.
Inače, Duhovi predstavljaju i rođendan Hrišćanske crkve.
Duhovi se praznuju cele sedmice, ne posti se i to je takozvana trapava nedelja.
Tako je danas Duhovski ponedeljak, a sutra se obeleževa Duhovski utorak.
I kod ovog praznika postoje razna narodna verovanja u Srbiji.
Naime, veruje se da će one devojke koje se umiju vodom, u kojoj je stajalo cveće od kojeg se pletu venčići, preko cele godine imaće čisto i belo lice.
Dok muškarci koje devojke budu darivale venčićem, prema narodnom verovanju u istočnoj Srbiji, godinu će završiti kao mladoženje.
Na Duhovski ponedeljak u kući nikako ne sme da se obavljaju teži poslovi, kao ni raditi nešto sa iglom.
Smatra se da je takvo ponašanje nepoštovanje apostola i svetaca.
U nekim delovima naše zemlje, kao na primer u zapadnoj Srbiji, običaj je da se na Duhovski ponedeljak ukućani sete preminulih u toj godini i prirede im simboličnu trpezu kako bi sačuvali dom od zlih sila!
Današanji praznik se u mnogim evropskim i ostalim zemljama praznuje kao neradan dan: u Austriji, Barbadosu, Belgiji, Grčkoj, Gibraltaru, Danskoj, Islandu, Kipru, Luksemburgu, Mađarskoj, Nemačkoj, Norveškoj, Rumuniji, Francuskoj, Holandiji i Švajcarskoj.