DANAS JE VELIKI PRAZNIK – PETROVDAN: Evo kakvi su običaji i verovanja

Petrovdan se u tradiciji slovenskih naroda smatra prelomnim datumom i znak je da se približava jesen.

Obicaji kod Srba nalažu da se na Petrovdan ništa ne radi u polju, narocito se ne uprežu konji u kola. Nekada je narod ujutro na ovaj dan stoku prskao vodom da bi bila zdrava, a cobani su pleli vence i stavljali ih stoci na rogove.

Kod Srba postoji i obicaj da se uoci ovog velikog praznika pale lile, koje se prave od mlade kore divlje trešnje ili breze. Obicno se to radi na mestima gde se narod okuplja, na trgovima, raskršcima i u tome ucestvuju deca i omladina.

Paljenje vatre i lila simboliše na ona vremena kada su hristoborni carevi progonili i mucili hrišcane, vezujuci ih za drvene stubove, natapajuci ih smolom i paleci ih. Njihova tela su tada gorela kao buktinje, osvetljavajuci trgove kao danas simbolicne vatre i lile.

Opšti je obicaj kod Srba u Vojvodini da se do Petrovdana nisu smele seci jabuke nožem, niti se smelo jabukama loptati, ili pak udarati jednu o drugu jabuku, jer se verovalo, da ce ako se to cini, padati krupan grad i uništiti useve.

Slava pekara i ribara

Kod Srba Petrovdan je slava pekara i ribara. Ovaj praznik u Srbiji se obeležava kao slava mnogobrojnih pravoslavnih porodica, ali i mesta.

U nekim selima južnog Banata na Petrovdan ujutru raznose jabuke prvim susedima za dušu umrlih, a ponegde se jabuke odnose u crkvu na osvecenje. Obicaj je i da se za Petrovdan mese kolaci sa jabukama koji se zovu "petrovaca".

Takode, devojke na taj dan gataju da li ce se te godine udati i ko im je sudenik. Udavace koje su na Ivanjdan, 7. jula, stavljale u lonac malo zemlje i posejale nekoliko zrna pšenice, na Petrovdan gledaju kako je klijalo. Ako su klice pšenicne savijene kao prsten devojke se nadaju prstenovanju.

Petrovdan je jedan od 15 najvecih hrišcanskih praznika, a svete apostole istovremeno slave sve pravoslavne crkve koje poštuju julijanski kalendar.

Praznik Svetih apostola Petra i Pavla, ustanovljen je kao pomen na stradanje apostola u Rimu 67. godine nove ere (prema nekim izvorima 69. godine).

Sveti apostol Petar (roden kao Simon) bio je jedan od dvanaestorice apostola i pominje se kao jedan od najodanijih Hristovih sledbenika.

Sveti Petar, prvi biskup Rima, bio je apostol, ucenik Hristov, za koga se veruje da mu je Hrist dao kljuceve nebeskog carstva.

U narodu se veruje da Sveti Petar cuva stub na kome su Zemlja, nebeska slama (Mlecni put) i nebeski krst (sazvežde Labuda). Petar na grckom znaci "kamen".

"Ti si, Petre, stena na kojoj cu sagraditi crkvu svoju i vrata paklena nece joj ništa moci", kaže Jevandelje po Mateju.

Sveti apostol Petar smatra se piscem dve poslanice u crkvi poznate kao - Saborne Petrove poslanice koje su pridružene Novom zavetu.

Sveti apostol Pavle rodom je iz Tarsa i prvo je bio farisej Savle i veliki progonitelj hrišcana.

Bio je veoma obrazovan i imao je status gradanina Rima. Pavle nije spadao u grupu prve dvanaestorice apostola, vec u tzv. sedamdeset drugih apostola.

Predanje kaže da je oko deset godina bio mladi od Hrista sa kojim se nikada nije sreo, ali da je u njega poverovao i postao jedan od najvecih propovednika i teologa prve hrišcanske crkve.

"Gospod mu se javio... i cudesno ga preobratio u veru Hrišcansku", zapisao je u "Prologu" episkop Velimirovic.

Kada je krenuo u Damask, na putu je sevnula munja i zacuo se glas s neba: "Savle, Savle, zašto me progoniš", nakon cega je oslepeo.

Pavle je tri dana bio slep, ali mu se vid vratio posle krštenja.

Hrišcansko ucenje govori da je car Neron naredio da se Petar razapne na krstu. Smatrajuci se nedostojnim da bude raspet kao njegov ucitelj, Petar je tražio da ga razapnu sa glavom nadole.

Svetog apostola Pavla, takode, je ubio car Neron, ali s obzirom da je bio rimski državljanin, nisu ga razapeli vec su mu odrubili glavu istog dana kada je ubijen i Petar.

Na ikonama ova dva sveca predstavljaju se zajedno - Petar drži kljuceve u ruci, a Pavle mac.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.