Psi rase američki stafordski terijer, stafordski bul terijer i drugi koji su svrstani u kategoriju "opasnih" mogu biti savršeni ljubimci, ali nisu za svakog, već samo za iskusne vlasnike, koji će im pružiti mnogo pažnje i ljubavi.
Stafordi su hrabri, inteligentni, snažni, brzi, moćni i okretni borbeni psi, mišićave i čvrste građe, a to da nisu za neiskusne i neodgovorne vlasnike više puta potvrdili su slučajevi koji su imali ishod s teškim i fatalnim povredama.
Podsećamo vas na nedavni slučaj kod Aranđelovca kada je pas rase “američki staford” napao devojčicu i teško je povredio. Devojčica je odmah zbrinuta u bolnici, i imala je nekoliko operacija.
“Lena je vozila bicikl putem gde i ostala deca prolaze i igraju se tu. Ne znam šta je iziritiralo komšijinog psa, ali je napao prvo bicikl, a onda i dete. Unakažena je”, ispričala je ranije majka devojčice koju je napao komšijski pas.
I legendarna spikerka RTS-a Staka Novković Đorđević preživela je pravi pakao kad je na nju nasrnuo agresivni pas, zbog čega je već mese dana prikovana za krevet.
Ima distorziju zgloba, naprsnuće, podlive, otoke, i ne može nigde da se kreće bez štaka.
"Taj užas mi se dogodio pred Vidovdan, Ćerka mi je dovela ruskog hrta, koji je opasan pas, ali mi ga vaspitavamo da bude pitom. Kobnog dana sam ga izvela u šetnju. Spazila sam čoveka koji je na povocu držao staforda. Gledao je u mene i domunđavao se sa dečkom sa kojim je bio u društvu. Skinuo je povodac sa psa, dao mu komandu i životinja naleće na mene, padam na trotoar i dalje držeći psa na povocu. Počinju da se ujedaju, a ja sam u epicentru borbe. Taj pas je mog toliko izujedao da je malo falilo da mu povredi oko. Vikala sam: 'Dođi, zaveži!' Nije pas kriv, nego neodgovorni gazda koji je uživao gledajući sve to!", ispričala je legenda srpskog TV novinarstva.
U Srbiji se godišnje, prema onome što možemo pročitati u medijima, dogodi i na desetine napada pasa "opasnih rasa" na ljude, među kojima prednjače napadi na decu.
Podsećamo vas i na slučaj kada su devojčicu iz Glogovca kod Šapca izujedala dva stafordska terijera koje je svaki dan hranila i igrala se s njima u dvorištu svoje kuće. Nedavno je kada se vratila iz škole otvorila boks i psi su odmah nasrnuli na nju i izujedali je više puta.
Kako su za MONDO objasnili stručnjaci za ponašanje životinja, najveći problemi dešavaju se zbog neodgovornih i neiskusnih vlasnika, ali postoji mogućnost i da pas genetski nasledi "agresivnu crtu" zbog čega su neophodne konsultacije sa stručnjacima i česti pregledi pasa "opasnih rasa".
Uglavnom, sa svakim novim napadom “opasnih rasa” takvi psi se "satanizuju" i nazivaju "krvoločnim", iako mogu biti najdivniji kućni ljubimci, ali samo ako su u pravim rukama i imaju odgovarajuće vlasnike.
Prema nezvaničnoj statistici, labradori, pudlice i čivave ujele su mnogo više puta čoveka nego neka "opasna rasa". Ipak o tome se gotovo nikad ne govori.
Milan Bajić, dugogodišnji trener borbenih pasa i vlasnik odgajivačne "Cane Corso – bodyguard" iz Čačka, rekao je ranije za MONDO da stafordski terijeri i drugi psi svrstani u kategoriju "opasnih rasa" prema važećem pravilniku, mogu da budu tempirana bomba u rukama pogrešnih vlasnika.
"Spasao sam dosta pasa od eutanazije zato što su neiskusni vlasnici bili loše informisani o rasi koju su uzeli. Uglavnom su to slučajevi gde su ljudi otišli i kupili psa za nekoliko stotina evra, a o njegovoj rasi ništa nisu znali ništa i odveli ga u stan… Ako mu se ne posvete i ne izvode ga dovoljno u šetnju kako bi istrošio svoju energiju, dobili su bombu – 'otvorenu plinsku bocu oko koje svi puše cigarete'", rekao je Bajić i istakao da "postoje rase koje se preporučuju ljudima tek onda kada imaju sa sličnim tipom psa iskustvo bar deset godina..."
Dugogodišnji trener ističe da "opasne rase" poput stafordskih terijera moraju da imaju "izduvni ventil", a nikako sami da ga pronalaze, već to treba da uradi vlasnik tako što će da vodi psa redovno u šetnju, na istrčavanje...
Bajić ističe da kod borbenih pasa može da dođe do napada i kada je vreme parenja, jer se pas u tom periodu promeni. "To se dešava dva puta godišnje, promeni im se gledanje, posebno opasni mogu biti mužjaci, razdražljiviji su i oprezniji na okolini", rekao je Bajić.
Prema njegovim rečima, stafordski terijeri su divni psi, ali samo kada su uz iskusnog vlasnika koji može da im priušti da obave sve dnevne fizičke potrebe i oni nisu psi za boks.
"Psi boks doživljavaju na sasvim drugačiji način nego lanac, pas u svom boksu postaje teritorijalan i braniće svoj prostor", upozorio je Bajić koji smatra da su psi u boksu i češće skloni bolestima.
Doktor veterinarske medicine i stručni konsultant za ponašanje životinja Ivan Janković rekao nam je ranije da, ipak, razlog za agresivnost može biti i genetski faktor.
"Veliki je broj onih koji svedoče o tome da su stafordi, kako ih popularno nazivamo, prave mace i da obožavaju decu. Slažem se, ali samo delimično. Ako je pas koga čuvamo, bio on staford ili neka rasa koju ne definiše krvoločnost, potomak jedinki čija je dominatna osobina bila agresivnost, onda od male mace nećemo imati ni ‘M’", rekao je za MONDO Janković i istakao da je takva agresivnost kod pasa uglavnom rezultat genetičkog inženjeringa, ali i načina na koji vlasnik čuva i obučava psa.
Janković navodi da razlog napada nije uvek lako utvrditi, a u proceni moraju učestvovati i stručnjaci.
Zašto su češći napadi na decu?
Dečiji glasovi su piskutavi, deca imaju iznenadne, nepredvidive pokrete i kretanje koje psi često tumače kao nepoznatu u jednačini na koju su navikli. Deca pse dodiruju po glavi, a psi to ne vole. Direktan kontakt očima je još jedan “okidač” za napad. Pa čak i smejanje. Pokazivanje zuba u svetu pasa je znak opasnosti. Zvuči bizarno, ali je istinito, objasnio je je Janković.
Pored "bull-like" rasa ( stafordski terijeri, bul i pit bul terijeri, presa kanario, kane korso i dr.) na skali agresivnosti, od broja 1-10, i pekinezeri, dalmatineri, bernardinci, "husky-like" rase (akite, šiba inu, samojedi, lajke, malamuti, haski i dr.), dobermani, nemački ovčari, čau-čau, nemački bokseri, biglovi, koker španijeli i rotvajleri.
Sam Pravilnik o načinu držanja pasa koji mogu predstavljati opasnost za okolinu je na snazi oko devet godina. Međutim, u praksi je se pokazalo da je pravilnik nedovoljno inplementiran i da nisu stvoreni sistemski mehanizmi za njegovu primenu.
Pravilnik o opasnim psima vlasnicima "opasnih pasa" nameće i druge obaveze a to su da vlasnik zajedno sa psom mora da prođe obuku i proveru stepena socijalizacije.
Organizovanje ispita i provera stepena socijalizacije povereno je Kinološkom savezu Srbije, koji je doneo i pravilnik (ISP- pravilnik) po kome se radi ova provera.
Vlasnik "opasnog psa" može biti samo punoletno lice koje nije kažnjavano, a koje može da ga izvodi u šetnju.
Obaveza vlasnika "opasnog psa" je da svoje pse izvode na povodniku i sa korpom.
Takođe, vlasnik ne može ustupiti na čuvanje ili privremeni smeštaj takvog psa drugom licu, osim u slučaju lečenja psa, veterinaru.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.