Sve se desilo 8. jula, negde posle 15 h, dok je Marjan sa suprugom čekao u redu ispred filijale Rajfazen banke u Vranju.
"Oko sat i po smo čekali u redu ispred banke, kada sam primetio da je iza nas pao čovek, udarivši glavom o ivicu zgrade banke. Čovek je počeo da se trese, a meni je istog trena bilo jasno da je reč o epileptičnom napadu. Takođe, prilikom pada, povredio je i glavu, i počeo je da krvari. Odmah sam prišao do njega i pokušao da mu otvorim usta, izvučem jezik iz dušnika i sprečim gušenje. Vilica mu je bila veoma stegnuta, pa sam od ljudi počeo da tražim neki čvrsti predmet, kako bih mu otvorio usta i izvukao jezik", priča Marjan.
Potom je radnik obezbeđenja banke doneo kašičicu za kafu, kojom je desetar Marjan Stanimirović uspeo da otvori vilicu čoveka koji je ležao na asfaltu, a uz to i krvario od posledica udara.
Dok je pokušavao da pomogne, ljudi su se komešali i davali savete, ali ga je jedan glas hrabrio. Bila je to vojni sluzbenik Mirjana Stošić, medicinski tehničar u 4. brigadi.
"Video sam kako mu lice već menja boju i da čovek gubi znake života, ali Mirjanine reči upućene ljudima u redu, da me ne ometaju i puste, jer, kako je rekla, znam šta radim, bile su podrška i ohrabrenje u pravom trenutku. Kada sam uz pomoć kašičice uspeo da čoveku izvučem jezik, on je počeo opet da diše i da se vraća u život, da tako kažem. Vratio mu se i puls. Tada mi je laknulo i shvatio sam da sam upravo primenio sve ono što su nas učili na obuci u vojsci", kaže skromno Marjan.
Ubrzo je stigla i hitna pomoć, koja prevezla povređenog čoveka na dalje lečenje u ZC Vranje.
Ekipa hitne pomoći je konstatovala da se radi o njihovom pacijentu, koji je i ranije imalo slične napade, kao i to da bez pomoći desetara Marjana Stanimirovića, verovatno ne bi preživelo epileptični napad.
Marjan o ovome nije pričao u vojsci, ali kako se dobar glas daleko čuje, ni ovo u Vranju nije moglo da prođe neprimetno. Njegovim gestom su bili oduševljeni ostali vojnici, kolege, starešine, kao i brigadni general Slobodan Stopa, komandant 4. brigade i general-potpukovnik Milosav Simović, komandant Kopnene vojske.
Za sada, Marjan još uvek nije upoznao čoveka kome je spasio život. Raspitivao se kako je i saznao da je dobro, kao i da se zove Saša i da je po zanimanju pekar.
"Smatram da bi svako postupio kao ja, eto imao sam priliku da pokažem na delu ono što su nas učili u vojsci. Osećaj je divan, kada nekome pomognete, a još kad mu ukažete pomoć u smislu da mu spasite život. Nisam ranije bio u sličnoj situaciji, osim što sam jednom iz Pčinje izvukao prijatelja koji je počeo da se davi", opet skromno dodaje Marjan za "Blic".
On je u 47. mehanizovanom bataljonu puškomitraljezac, oženjen je i otac trogodišnje devojčice
Takođe, član je i FK "Nebeski anđeli" koji postoji u okviru 4. brigade u Vranju, a formiran je u znak sećanja na poginule pripadnike ove jedinice.
Inače, 4. brigada ima veliki ugled i poverenje kod građana na jugu Srbije, što su pokazala brojna istraživanja, ali i korektni potezi kako samih građana, tako i ljudi iz javnog života u ovom delu zemlje. To je naročito primetno i u multietničkim sredinama na ovom području.
Takav ugled građen je decenijama unazad, a vojnici i starešine iz ove jedinice bili su uvek uz svoj narod, kako u kriznim i teškim situacijama, tako i kad je, kako se u vojsci kaže, stanje bilo redovno.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.