Skulptura pod nazivom "Fabrika", koja nastaje u ulici Kneza Lazara u Šapcu, delo je umetnika Branislava Nikolića iz Beograda.
Kompozicija u armiranom betonu koja predstavlja "Zorku" u malom, za Jovicu Maksimovića, koji je radni vek odnosno dve trećine života proveo u njoj, budi najlepše uspomene na to, kako kaže, bezbrižnije vreme.
"Iz te fabrike sam iškolovao decu, ja i svi ostali Šapčani, tako da ovaj spomenik u meni budi pomešana osećanja", ističe za RTS Maksimović, bivši radnik HI "Zorka" Šabac.
Zorka" je bila gigant, jedna od vodećih fabrika Jugoistočne Evrope, ali "Zorkin" najveći kapital su bili i ostali radnici. Kažu da je od dohotka radnika "Zorke" u zlatno doba te industrije izgrađeno pola Šapca.
Hronika tih osam decenija stala je u album fotografija koje Jovica nostalgično čuva, od snimka početka gradnje prvog pogona na Mitrovdan 1938. do stečaja 2015. godine.
"Šabac je bio varoš sa 30.000 ljudi i onda je sasvim normalno da je bila dika i ponos raditi u 'Zorki', imati redovnu platu, mogućnost da se pristojno živi od zarade i da pored vašeg usavršavanja deca, ako su dobri đaci, imaju mogućnost stipendiranja od 'Zorke' i zagarantovano radno mesto", podsetio je Maksimović.
Za te mlade stručnjake i njihove porodice podizana su i stambena naselja u Šapcu, kao što su Benska bara i Trkalište.
"Zorka" je bila gigant u svakom smislu, pa i kada je reč o ljudskoj dobroti. Imala je armiju dobrovoljnih davalaca krvi, pa je tako, uz milione tona hemijskih proizvoda, davala i pet tona krvi godišnje.
Sedamdesetih godina u "Zorki" su se obučavali kineski stručnjaci koji su tehnologiju i organizaciju proizvodnje primenili u svojoj zemlji.
Fabrika koja je za mnoge bila druga kuća, osim brojnih stanova imala je odmarališta, sportski kolektiv, bioskop, novine, televiziju i banku, čak i školsku ustanovu - čuvenu "Višu hemijsku".
(Mondo/RTS)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.