Često čujemom posebno u filnovima, da je moć u znanju i mogućnosti da za informaciju budete ispred svog protivnika. U realnom životu svi rade na tome da imaju tu informaciju više, a da bi je dobili, ljudi ne prezaju ni od čega.
I naša Srbija svaki dan živi pravi špijunski film, i to mnogo zanimljiviji od mnogih holivudskih blokbastera.
Privatne detektive najčešće doživljavamo kao osobe koje sede u kolima i čekaju trenutak da muža fotografišu sa ljubavnicom, ne bi li onda dokaze odneli razjarenoj ženi. U stvarnosti, njihova delatnost ide mnogo dalje, pa nije retko da ih angažuju firme koje imaju neki problem.
PRISLUŠKIVAČ MEĐU KOLEGAMA U FIRMI
"Kontaktirala nas je jedna ženska osoba koja je zaposlena u jednoj stranoj kompaniji u Beogradu. Konstrukcija firme je takva da su radnici podeljeni u više manjh grupa-timova u kojima ih ima po 5-6 i svaka grupa ima svoje zadatke u sklopu rada u firmi. Poenta je da se stimuliše takmičarski duh da bi se videli koji tim je efikasniji, uspešniji…” započinje svoju priču ekskluzivno za Mondo Nikola Novak, vlasnik detektivske agencije “Anonimus” iz Beograda.
Naime, njoj je bilo čudno to što svaki put kada pred odbor treba da iznesu ideju svog tima, jedan od ostalih tima ih uvek preduhitri, ni manje ni više nego sa istom idejom. Od A do Š. Članovi unutar tima su počeli da sumnjaju jedni na druge, stvorio se razdor između kolega, svako je za onog drugog mislio da odaje tajne drugom timu… Onda su odlučili da kontaktiraju privatnog detektiva, koji evo šta su pronašli:
"Nakon što su svi iz tima prošli poligrafsko testiranje, odlučili smo da uradimo kontra prislušni pregled radnih prostorija tog tima. Nakon skeniranja uhvatili smo signal. Fizičkim pregledom prostorija pronašli smo "bubicu" koja je bila postavljena profesionalno, sa žicom sprovedenom iz lajsni do izvora napajanja, tako da su mogli da ih slušaju bez prekida i to neograničeno. Na taj način je drugi tim slušao klijentov tim i krao ideje."
Ne znamo šta se posle toga desilo, da li je "tim prisluškivača” bio kažnjen ili nije. Ono što je sigurno je da su neko vreme proveli bezbrižno i “jeli ‘leba bez motike.'
OTKRILI NE LJUBAVNO VEĆ ŠPIJUNSKO GNEZDO
Najzanimljiviji slučajevi su svakako oni kada se mala i smešna inicijalna priča, preokrene u ozbiljnu, ogromnu i potencijalno problematičnu. Takav je bio slučaj kada su detektivi otišli na teren jer je muž sumnjao da ga žena prisluškuje, odnosno da mu je prislužne uređaje montirala po stanu, verovatno misleći da je vara.
"Mi smo kontra-prislušnim pregledom stambenih prostorija otkrili zaključili da su stambene prostorije čiste ali da se u stanu u zgradi gde je klijent nalazi stan koji služi kao "špijunsko gnezdo" jedne strane ambasade koja je iznajmljivala stan u istoj zgradi pod maskom nekog lica koje navodno živi samo. Kako su naši operativci bivši pripadnici državne beznednosti oni su znali da po frekfencijama signala i broju emitera, jačini signala, vrsti signala, rasporedu i drugim kriterijumima zaključe o čemu se radi”, kaže o ovom slučaju Nikola Novak.
Ovaj stan služio je kao paravan u kome su se okupljali strani obaveštajci i planirali svoje aktivnosti. Budući da se radi o stranom “špijunskom gnezdu”, očigledno je da to nisu radili za, već na štetu Srbije.
KADA ZAPOSLENI PREOTMU KLIJENTE
Čak i onda kada mislite da ste maksimalno sigurni, kada u to uložite i dosta pažnje i resursa, nađe se neko ko je za korak ispred vas.
Baza mu je ipak bila u inostranstvu, ali je sa firmom u Srbiji nadgledao i video i audio nadzorom, a svaki dan je bio u kontaktu sa menadžerima. I pored svega toga, posao je išao sve lošije. Shvatio je da se nešto dešava i angažovao detektive.
"Kontaktiorao nas je i brzo smo počeli da povezujemo konce. Glavni menadžer je često kada je pričao na mobilnom napuštao prostorije, kako ne bi moglo da se čuje o čemu priča. Zatim smo primetili da postoji određena ekipa ljudi oko menadžera koja se i posle posla sastaje po lokalima nakon radnog vremena. Nakon što smo se fokusirali na tu ekipu ljudi videli smo da su oni iznajmili neki lokal. Proverom lokala videli samo da je firma skoro otvorena i da se bavi istom delatnošću kao i firma klijenta. Tada su kockice počela da se slažu. Onda smo povezali da klijenti koji dolaze i odlaze iz tog lokala su klijenti firme našeg klijenta koje je on izgubio.”
Zapravo zaposleni su iskoristili sve resurse svog gazde, na smenu su čak uzimali i lažna bolovanja da bi mogli da vode poslove paralelno, a čak su i potrepštine za svoju firmu naplaćivali iz ove, gazdine.”
POTRAGA ZA SINOM POSLE 30 GODINA
Međutim, nisu sve priče, odnosno svi slučajevi na kojima detektivi rade takvi da mogu da ostanu emotivno imuni. Nisu svi problemi isti, pa samim tim ima i težih i lakših, veselijih i tužnijih slučajeva. Jedan od onih sa srećnim ishodom bio je slučaj žene iz Švajcarske koja se agenciji obratila kako bi joj pronašli dete koje 30 godina ranije ostavila na pragu jedne firme, i to odmah nakon porođaja.
“Želela je da ga pronađe nakon 30 godina. Nije imala naslednika, a napravila je dosta novca koji je želela da mu ostavi kao nasledstvo. Imala je veoma malo informacija. Slučaj je trajao 3 meseca i uspeli smo da ga pronađemo u jednom gradu 250 kilometara od Beograda. Čak smo joj i rekli da je imao operaciju slepog creva i da ima ožiljak na stomaku što može da proveri.”, priča za Mondo Nikola Novak.
Sa druge strane, često se javljaju ljudi koji žele da nađu svoje biološke roditelje. Jedan od takvih slučeva bio je i sledeći :
“Javila nam se osoba koja je želela da pronađe svog biološkog roditelja kojeg nikada nije upoznala. Mi smo to uspeli ali smo došli do saznanja da je isto lice u teškim psihičkim problemima, da je godinama zaključano u stanu, da ne izlazi napolje, ne priča ni sa kim, da toj osobi jedna žena samo donosi hranu jednom u toku dana i to je to. Dakle, umesto da se obraduje, naš klijent je bio jako tužan zbog toga. Konačno je pronašao svog davno izgubljenog roditelja a on nije bio svestan ničega oko sebe.”
TATA JE UBIO MAMU
I za kraj, prava horor priča u kojoj je jedan čovek u Švedskoj želeo poligrafski test. Troškove agencije uredno je pokrio, platio avion, smešaj u hotelu i cenu koja je dogovorena. Nikola Novak radio je na ovom slučaju:
"Sleteo sam na aerodrom u Stokholmu. Čekao me je auto koji me je vozio još 400 kilometara severno u jedan grad. Tamo sam prespavao u hotelu i ujutru je došao po mene auto koji me je odveo do klijenta. Ispostavilo se da je klijent naš kriminalac koji živi u Švedskoj i skoro je izašao iz zatvora gde je proveo 4 godine. Želeo je da proveri da li mu je žena bila verna za vreme dok je on bio na izdržavanju kazne. Žena je za to vreme bila sama napolju sa četvoro dece, imala je i probleme sa bubrezima, ide na dijalizu i već tu počinje da mi bude nešto čudno” kaže Nikola i dodaje:
"Nakon obavljanja inicijalnog razgovora pouzdano sam zaključio da je on težak psihički bolesnik, a da je ona jedna vidno izmučena žena koja je maltretirana i psihički i fizički. Nikakve osnovane sumnje za preljubu nije bilo. Sve što je rekao su bile uglavnom fiks ideje, paranoje i neke njegove konstrukcije u glavi. Uradio sam test, naravno, kao što sam i procenio žena je prošla test, nije bilo preljube. On je to primio sa nevericom, kaže ja sam njega slagao on zna.... Kako sam procenio situaciju, rekao sam svima da nas ostave nasamo i popričao sa njim.”
Nikola je dao sve od sebe da ga uveri da žena nije kriva i da razume situaciju u kojoj se on nalazi, budući da je tek izašao iz zatvora. Preporučio mu je psihoterapiju, odmor, seanse, bilo šta što će mu pomoći da se ponovo vrati u normalan život.
Kada je mislio da je uspeo da smiri klijenta, Nikola Novak se vratio u Beograd. Međutim, nedugo posle toga počeo je od klijenta da dobija poruke da ga je prevario i da on zna istinu. A onda je došao još gori poziv:
"Nije prošlo dve nedelje meni se javlja najstariji sin koji je punoletan i pita me šta da radi, odmah sam osetio da nešto nije u redu. Kaže otac je došao kući jedan dan, ubio majku iz automatskog oružja, zatim zvao policiju i rekao im da je ubio svoju ženu i da slučajno ne dolaze da ga traže Ubrzo su došle jake policijske snage opkolile ga i pokušavale da pregovaraju sa njim ali on je pucao sebi u glavu i tako završio sve. Dete mi kaže da je posle došla Švedska socijalna služba i odvela troje maloletne dece i da je on ostao sam, kaže da nema ni majku ni oca i braće ni sestara i da ne zna šta da radi, da me je zvao da popriča sa nekim."
I pored toga što je profesionalac i što ništa od svega što se desilo nije bila njegova krivica, Nikola Novak kaže da ga je mnogo bolelo to što nije sprečio ovakav rasplet.
A ovo su tek neki od slučajeva o kojima sme da priča. Oni koji će zauvek ostati tajna mnogo su gori i suroviji.
(Mondo)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.