Smrdibube su "napadale" kuću sa svih strana, krile se ispod krova, ulazile u svaku pukotinu na kući.
O čemu se zapravo radi, zbog čega se mnogi ovih dana žale na najezdu smrdibuba, objasnila nam je ekolog Bojana Nadaždin koja godinama proučava stenice u okviru udruženja Habi Prot.
"Ovo što vidimo na snimku je velika grupa smrdibuba koja se okupila radi prezimljavanja. U pitanju je zelena mediteranska stenica. Kada se spusti temperatura, one traže toplije mesto, sklonište, kako bi preživele zimu. Kriju se u kućama, ispod lišća, roletnama, krovovima. Kada se na proleće podignu temperature one koje prežive zimu, a ne prežive sve, napuštaju skloništa", objašnjava Bojana.
Zbog promene klime u Srbiji, u poslednjih deset godina, imamo razne nove vrste insekata koji inače žive u veoma toplijim krajevima planete. Ova vrsta smrdibube je stigla kod nas verovali ili ne - čak iz Etiopije.
"U odnosu na period od pre deset godina, mi sada imamo blage zime i jako topla, suva leta. Sumnja se da su prvenstveno stigle na Mediteran pa tako prešle u Srbiju. Ova vrsta je zabeležena prvi put kod nas 2009. godine. Kasnije smo je nalazili u mnogo većem broju jer je počela da se širi i brzo razmnožava", kaže Bojana.
Dok se građani iz urbanih sredina muče kako da ih izbace iz svojih domova, poljoprivrednike najezda smrdibuba jako skupo košta.
"Kada poljoprovrednik, na primer, prska paradajz protiv insekata, one beže u paprike, soju ili drugo povrće i tamo se ponovo namnože i ponovo napadaju celu baštu. Pošto nema poente da se bašta prska svakih nedelju dana, najbolji način odstranjivanja je mehanički. Problem je što ove bube nemaju prirodnog neprijatelja u prirodi koji može da ih zaustavi. Zato su se one tako brzo namnožile jer se kreću neometano", ističe doktorka.
Osim što su prava napast, nisu opasne po zdravlje čoveka, ne ujedaju niti prenose bolesti.
"Pošto ne postoji sredstvo za uništavanje isključivo smrdibuba već multinamensko sredstvo koje uništava i druge bube, najbolje je mehanički - uzeti krpu, pokupiti ih, i ubiti. Čoveku ne mogu da nanesu štetu, ne prenose zaraze. Ako dođu u kontakt sa čovekom, ispuštaju karakterističan smrad. Najveći problem ipak prave poljoprivrednicima", zaključuje ekološkinja.
(Mondo/Telegraf)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.