Jedan "običan unutarpartijski obračun" na kom je Milošević srušio i u političku istoriju poslao svog kuma i dotadašnjeg zaštitnika Ivana Stambolića, odlučio je put kojim će se kretati sudbina države.
Na današnji dan, pre 33 godine, održana je čuvena Osma sednica CK SKS za koju se smatra da je bila istinski početak vladavine Slobodana Miloševića.
Neretko se navodilo da je Miloševićev poslednji korak u dolasku na vlast, bio ujedno i prvi korak u raspadu Jugoslavije. I često se postavljalo pitanje da li je mogla da se sačuva Jugoslavija da je Osma sednica imala drugačiji ishod. U to vreme dok se Milošević Srbima još uvek obraćao sa "drugarice i drugovi"...
Pred Osmu sednicu, Milošević povlači neočekivani potez i uvodi televizijske kamere.
Žestoki obračun u državnom vrhu Srbije, a on je pustio da građani Srbije mogu da gledaju. Sednica je počela 23. septembra u kasnim poslepodnevnim časovima, a završena je 25. septembra u ranim jutarnjim satima. I sve je to bilo na televiziji.
Milošević je to uradio zato što je u tipičnom komunističkom maniru pre toga 'završio posao' i pripremio ishod te sednice.
Pozadina ove istorijske sednice
Dragiša Buca Pavlović, šef beogradske partijske organizacije, bio je glavna Miloševićeva meta na Osmoj sednici. On je na toj poziciji nasledio upravo Slobodana Miloševića.
Pavlović je 11. septembra osudio srpski nacionalizam kada je izgovorio čuvenu rečenicu o "olako obećanoj brzini" i rekao da zapaljive reči ne donose ništa osim požara.
Već 14. septembra usledio je napad na njega u tekstu 'Olake ocene Dragiše Pavlovića' objavljenom u Politici ekspres.
Dragiša Pavlović i Ivan Stambolić pokušavaju da se odbrane te Pavlović 17. septembra održava sednicu Gradskog komiteta u proširenom sastavu, gde je dobio podršku. Većina ljudi je na njegovoj strani, ali mnogi se kolebaju.
Sednica Predsedništva CK SKS
Pre okršaja sa Dragišom Bucom Pavlovićem i Ivanom Stambolićem na čuvenoj Osmoj sednici, Slobodan Milošević je prethodno 18. i 19. septembra organizovao prelomnu zatvorenu sednicu Predsedništva CK SKS u proširenom sastavu Predsedništva, sa predsednicima regionalnih komiteta, vodećim funkcionerima republike, predstavnicima pokrajina, predsednicima komisija Centralnog komiteta i predstavnicima federalnog vrha...
Ta sednica trajala je 23 sata, a u debati je učestvovalo 49 govornika. Predsedništvo je odlučilo da predloži Centralnom komitetu da se Dragiša Pavlović razreši dužnosti člana Predsedništva CK. Glasalo je 20 članova od kojih je njih 11 bilo za, dok je četvoro bilo protiv, uz petoro uzdržanih. Da je jedan manje bio „za“, ne bi bilo većine.
Na toj zatvorenoj sednici stvari nisu bile toliko izgledne za Miloševića. Zato se i navodi da je to zapravo ključna tačka njegovog dolaska na vlast, kada je istorija možda mogla da ode u drugom smeru.
U nekim tadašnjim organima, kao u Predsedništvu RK SSO Srbije, za odluku bilo je potrebno da glasova 'za' bude više nego onih koji su 'uzdržani' i 'protiv'. Ako se to pravilo primenjivalo i u Predsedništvu CK SKS, onda je praktično Milošević na toj sednici pobedio za samo jedan glas.
„Na toj zatvorenoj sednici jedan glas je odlučio. Istorija bi se drugačije pisala. Vidite šta jedan glas odluči. Ta sednica je dugo trajala. Iza ponoći zove me Momčilo Baljak da mi javi: Bucu će proterati iz Partije, tebe u Sibir... Tu je sve odlučeno. Sve posle je bio šou za publiku“, ispričao je za aktuelni broj Nedeljnika Radmilo Kljajić, u to vreme jedan od najbližih Stambolićevih i Pavlovićevih saradnika.
Da nije bilo Osme sednice...
Trideset godina kasnije teško je pretpostaviti šta bi se dogodilo da je ishod glasanja na Osmoj sednici bio drugačiji. Većina učesnika tog događaja i istoričara drži se stava da bi se Jugoslavija i bez toga raspala, pojedini da razlaz ne bi bio tako krvav, a neki čak idu dalje, pa tvrde da bi se osim republika i Kosova, otcepila i Vojvodina.
Istoričar Predrag Marković, sada funkcioner SPS-a, navodi za "Blic" da se, kada je u pitanju raspad Jugoslavije, odgovornost ne može svaljivati samo na Miloševića.