Vlasnik kioska u Berlinu Zoran Živković (44), koji je 18. juna ove godine sprečio manijaka da otme dvogodišnju devojčicu sa igrališta u Berlinu, posle tri meseca došao je u Beograd i prvi put otkriva nove detalje neuspelog kidnapovanja.
On kaže da je spasavanje devojčice bilo rizično jer je otmičar držao dete na ramenima i ističe da se uplašio da će joj nauditi.
"Nisam ni trenutak razmišljao kada mi je Indijka iz komšiluka rekla da je neki visoki muškarac iz parka uzeo tuđe dete. Ona je istrčala za njim i ostavila svoje dete, a onda je videla mene ispred mog kioska. Rekla mi je: "Zorane, ovaj čovek je izgleda uzeo tuđe dete!" Ispričala je da se dva puta okretao dok je odlazio. Potrčao sam za njim nekih 150 metara, ali nisam mogao ništa da ga pitam jer smo prolazili kroz baštu nekog kafića. Tek kada se zaustavio na kraju ulice, stao sam ispred njega i pitao ga: "Je li to tvoje dete?", a on se zbunio i rekao: "Ćuti, ćuti." Hteo je meni da preda devojčicu i počeo je da je spušta, govoreći joj da siđe, ali ja sam mu rekao: "Ne, ne, vrati dete u park", priča Zoran i dodaje da je otmičar u parku predao devojčicu majci.
"Pričao je normalno s njom! Kod parka je već došla policijska patrola i prvo što su me pitali jeste da li sam ga nasilno doveo! Rekao sam da nisam i da imam video-snimak. Njega nisu ništa pitali! Tek kada je rekao da je žedan, onda su ga odveli. Indijku su odmah zvali iz policije, a mene niko nije pozivao. Rekli su mi da nikome ne dajem snimak, ali kada sam video da su ga iste veče pustili, dao sam ga medijima! Neki mediji su mi nudili pare za njega, ali nisam hteo da uzmem. Svima sam dao baš zato što su ga tako olako pustili. Saopštili su da je imao 2,2 promila alkohola u krvi i da je psihički bolestan, kao i da ima prebivalište u Berlinu. To me je začudilo jer bi takav u Srbiji duže bio u pritvoru. Možda je pedofil, a možda bi nekome prodao dete!", revoltirano kaže Zoran.
Posle nedelju dana, otac devojčice je pozvao Zorana i Indijku na ručak u restoran.
"Zahvalio nam se i poklonio svakome cvet suncokreta. Rekao nam je da supruga i deca ne idu više u taj park i da će devojčici da saopšte šta se desilo kada bude imala 16 ili 17 godina. Indijka ide kod psihologa zbog stresa koji je preživela. Ima dete od dve godine i plaši se što je manijak na slobodi. Mene niko ne zove, ali mi je drago što sam spasao jednog malog anđela. I opet bih isto učinio", poručuje Zoran.
Zoran je Beograđanin sa Banjice. Nadimak mu je Sova, zbog izrazitih podočnjaka. Tako ga, kaže, zna cela Banjica. U inostranstvu je 18 godina, a u Nemačkoj živi skoro deceniju. Najpre je živeo u Ahenu, pa u Berlinu. Pre Nemačke je četiri godine bio u Francuskoj.
"Svi me prepoznaju i zovu. Drago mi je što sam to učinio. Dosta mi je pomoglo što sam u Srbiji bio u vojnoj policiji, šest meseci na aerodromu u Somboru i isto toliko na aerodromu Slatina", kaže Zoran.
(Mondo/Blic)