Na današnji dan, 1970. godine prvi i jedini put je neki od američkih predsednika posetio Beograd.
Bio je to 37. predsednik SAD, Ričard Nikson, a poseta je ujedno bila prva poseta nekog američkog predsednika jednoj komunističkoj zemlji.
Nikson je u pratnji svoje supruge sleteo na beogradski aerodrom na kome su mu dobrodošlicu upriličili Josip Broz Tito i prva dama države Jovanka Broz.
Nakon zvaničnog dela na dočeku, delegacija sa dva predsednika, krenula je iz Surčina ka Beogradu.
Tadašnja ruta, kojom su svi državnici prolazili kada su u poseti Beogradu, išla je sa aerodroma starim autoputem kroz Studentsku ulicu, u kojoj se američki predsednik nekoliko puta obratio i okupljenoj masi koja je stajala posmatrajući povorku. Put je dalje nastavljao kroz ulicu Pariske komune i dalje kroz Bulevar Lenjina, odnosno današnji Bulevar Mihaila Pupina, preko Brankovog mosta.
Nikson je u posetu Beogradu došao dva meseca pre nego što je u upotrebu pušten most "Gazela" tako da je, pored toga što je prvi američki predsednik koji je posetio Jugoslaviju, ujedno i poslednji visoki državnik koji je prošao starom maršrutom kroz Novi Beograd pozdravljajući okupljene ljude.
Na raskrsnici kod Londona, najblaže rečeno, Nikson je izazvao haos. Zaustavio je vozilo i rukovao se sa oduševljenim ljudima, a neke priče kažu da je čak nekoliko puta uzviknuo i "Živela Jugoslavija".
Bilo kako bilo, prilikom zdravice koju je otvorio sa: "Dame i gospodo, drugovi" Tito je izrazio žaljenje što Nikson nije imao više vremena da odvoji za posetu našoj zemlji, te je ostao uskraćen da vidi sve uspehe koje je narod postigao nakon Drugog svetskog rata.
Nikson mu je, na početku svoje zdravice, odgovorio pozivom da poseti SAD, što nije bila praksa među ovakvim državnicima da razgovor započnu na ovaj način.
Ne očekujte toplu dobrodošlicu kao u Rumuniji
Savetnik za nacionalnu bezbednost Henri Kisindžer je u periodu pred posetu pripremao američkog predsednika kako da se ponaša i šta da očekuje.
Jednom prilikom je izjavio da, imajući u vidu toplu dobrodošlicu koju su imali godinu dana ranije u Bukureštu, ne bi trebalo da očekuju nešto tome slično. Ispalo je ipak potpuno drugačije te je Nikson napustio našu zemlju pun utisaka.
Takođe, Kisindžer je spremao NIksona na to kakav je Tito.
" U preovlađujućem jugoslovenskom životu i politici tokom 25 godina Tito je često težio da svojoj zemlji dodeli ulogu sasvim nesrazmernu njenoj veličini, položaju i mogućnostima. U nekim aspektima, on je uspeo: uspešno je raskinuo s Moskvom, uspeo je da sebe učini uzorom za druge komuniste (mada manje nego što je želeo i manje no što se Moskva bojala), neko vreme su njegov nesvrstani svet i njegove konferencije izgleda dostigle nešto koherentnosti i snage…“, pisao je svojevremeno Kisindžer Niksonu.
(Mondo)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.