O životu Željka Ražnatovića Arkana zna se, naizgled, sve - odakle potiče, kako se obogatio i za koga je radio. Međutim, ispovest njegovog sina Vojina Ražnatovića pokazaće vam da su mnoge stvari totalno drugačije od onoga što ste mislili.
Dve su činjenice nepromenjive: apsolutna moć kvari apsolutno i ko se mača lati, od mača i strada, što ćete saznati u ovom i narednm tekstovima koje ćemo objavljivati.
Početak Vojinove ispovesti nas vraća u 1983. godinu, kada je on rođen, kao i njegov brat blizanac, Nikola. Željko je u braku sa njihovom majkom, Natalijom Martinović, inače profesorkom književnosti rodom sa Cetinja, već imao ćerku Milenu, kao i nekoliko dece iz prethodnih, vanbračnih veza.
Međutim, Vojin i Nikola su njegovi naslednici, jedini muški potomci za koje je znao u tom trenutku. Tek će tokom rata u Bosni, saznati da je u Švedskoj dobio sina Mihajla još početkom osamdesetih.
Oduševljen činjenicom da je konačno dobio muške naslednike, Željko se trudi da bude što bolji otac, međutim, njegov porok - kocka i specifični poslovi koje je tada za Službu državne bezbednosti obavljao, drže ga odvojenog od porodice.
“Nekada su u Zagrebu bili najbolji remi turniri, on je umeo po ceo dan da se kocka, onda sedne u auto i dođe u Beograd uveče na vreme da nas okupa i uspava, pa onda opet u auto i za Zagreb da nastavi”, objašnjava nam Vojin.
Zbog službenih “zadataka” često je boravio u inostranstvu i po zatvorima. Najduže je bio odvojen od dece dok je služio zatvorsku kaznu u Hrvatskoj, oko šest meseci, počevši od novembra 1990. Godine. U to vreme mu se rodilo četvrto dete u braku sa Natalijom, ćerka Maša. Decu su lagali da otac za to vreme trguje igračkama po Evropi.
Upravo u vreme dok je bio u hrvatskom zatvoru, nekim kanalima do njega je došla informacija da hrvatska služba planira da mu ubije blizance u znak osvete. Kako je bio vođa Delija, dolaze navijači iz Sente naoružani kalašnjikovima, uzijima i pištoljima i počinju da prate dečake od kuće do škole.
Deca su u početku bila istraumirana tim prizorom, ali su se polako navikavala da svoje svakodnevne aktivnost i hobije obavljaju uz stalnu pratnju.
Ovde podsećamo na jednu izjavu nekadašnjeg visokog funkcionera jugoslovenske tajne policije, Božidara Spasića, koji je govoreći o Arkanu pričao da je jednom prilikom šetao sa njim i razgovarao. Vojin i Nikola su tada bili mali i Arkan ih je gurao u kolicima, a ispod trenerke je držao pištolj jer se još tada plašio za njihovu bezbednost.
Željkova supruga, Natalija, se sa druge strane trudila da deca ne osete da su po bilo čemu drugačija od drugih. Živeli su skromno, u dvosobnom stanu u Ulici 27. marta, išli na fudbalske treninge, časove glume, plivanje. Domaći je morao uvek da bude urađen, a ako se desi neka četvorka, Arkan je umeo da se pojavi na roditeljskom u vojnoj uniformi.
Kako su se preselili u Ljutice Bogdana, šta je Arkan poklonio glumcima iz predstave u kojoj je Vojin glumio i kako su blizanci fizikalisali na gradilištu Obilića za 20 maraka dnevnice, saznaćete ako pogledate naš video.
ZABRANJENO JE PREUZIMANJE SADRŽAJA U CELOSTI ILI NJEGOVIH DELOVA BEZ DOZVOLE REDAKCIJE MONDO.RS