OBIČAJI PRED SVETU PETKU: Mnogi Srbi veruju u njenu čudotvornu moć - ispunjava želje i upozorava u snu (FOTO)

Sveta Petka u srpskom narodu veoma je poštovana i cenjena, pogotovo medu ženama cijom se zaštitnicom smatra.

Njen kult neguje se vekovima u jugoistocnoj Evropi, kako kod Srba, tako i kod Grka, Rumuna, Bugara, a poštuju je i pojedini nehrišcanski narodi na srednjem istoku. Prema predanju, Sveta Petka je pomagala bolesne i hranila gladne. 

U Srbiji je veliki broj lekovitih izvora dobio ime po Svetoj Petki, a jedan od njih je u Beogradu, na Kalemegdanu, pored crkve posvecene ovoj velikoj svetiteljki, gde su njene mošti dugo pocivale.

Veruje se da se na Kalemegdanskoj tvrdavi nalazi cudotvorna voda koja leci one koji je uzimaju s verom u Boga i ljubavlju prema Paraskevi.

Kapela Svete Petke je podignuta na tom izvoru za koji se veruje da isceljuje ocne bolesti i u tu se, kao velika svetinja, cuva mali prst svetiteljke.

I u beogradskom naselju Železnik nalazi se još jedan izvor Svete Petke za koji vernici tvrde da je ekovit i cudotvoran.

Prica se da su baš na tom izvoru slepi progledali, nepokretni prohodali, a nerotkinje uspele da dobiju decu...

Sveta Petka je srpskog porekla, i potice iz imucne i pobožne porodice. Rodena je u Epivatu u Trakiji, izmedu Silinavrije i Carigrada, krajem 10. ili pocetkom 11. veka. Na ikonama je predstavljena u monaškoj odeci sa krstom u ruci.

Bila je usamljena, mnogo godina je provela u pustinji, a prema predanju, javio joj se andeo i usmerio je da širi Hristovu veru. U doba pozne starosti poslušala je glas andela, ostavila pustinju i vratila se u Epivat. Tu je poživela još dve godine u neprestanom postu i molitvi.

Prepodobnu mati Paraskevu proslavio je njen podvižnicki život u pustinji, ali i mnogobrojna cuda koje je, kako kažu verovanja, ucinila posle upokojenja, a prema recima vernika, cini ih i dan danas.

Nakon što se, prema predanju, svetiteljka u snu javila nekom Georgiju i Jefimiji, hrišcani iz Epivata pronašli su njene mošti i preneli ih u hram Svetog Petra i Pavla. Njene cudotvorne mošti prenošene su od tada mnogo puta.

U Carigrad, pa u Trnovo, a onda su opet vracene u Carigrad, pa odatle u Beograd. Sada se njene mošti nalaze u rumunskom gradu Jašiju, a mali prst na Kalemegdanu.

Narodna verovanja kažu da na Svetu Petku ne sme da se pere veš, da se šije, da se radi težak posao, a pogotovo to ne treba da rade žene.

Mnogi koji veruju u Svetu Petku, tvrde da se ona uvek odazove molitvama, posebno za zdravlje i srecu porodice. Ali, kad je neko jednom prizove u svoj dom, ona kasnije dolazi i nepozvana, kad god porodici preti neka nesreca.

Javlja se i upozorava svoje vernike uglavnom kroz snove. Svetu Petku, na njen dan, 27. oktobra mnogi prizivaju u pomoc, paleci tamjan i zalivajuci slavski hleb crvenim vinom, pominjuci u molitvama Petkovicu ili Pejcindan. Potom popiju vodu sakupljenu s izvora uz manastire posvecene njoj. Ta se voda naziva adžijama.

Njome u ponoc treba ugasiti i svecu koja se taj dan, drži upaljena 24 sata. Sveca se cuva do sledece slave jer ima svojstvo zaštitnika.

A od kolaca koji je isekla, ili domacica ili žena gost koja je prva stigla, treba sacuvati mrve.

Još od davnina postoji verovanje da Sveta Petka može da predskaže buduceg supruga svake žene.

Posle ponoci mrve valja posuti po tavanu kuce ili pod krevete. Snovi koji se te noci sanjaju bice prorocki, tvrdi tradicija. I dodaje da ce devojke koje sacuvaju mrvice, pošto su pojele parcence hleba namenjenog Svetoj Petki, te noci videti i svoju sudbinu, i buduceg muža u snu.

Prema narodnom verovanju, Sveta Petka se vernicima cesto javlja u snu iz dva razloga: kako bi pružila utehu i donela dobre vesti ili kao vid upozorenja da pravimo greške.

Ovoj svetiteljki, mole se vernici širom Srbije, a na njen dan, 27. oktobar, mogu se videti redovi vernika pred svetinjama podignutim u cast Prepodobne mati Paraskeve. 

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.