Proteklih nedelja mnoge zemlje Evrope odlučile su da se zatvore zbog naglog porasta broja novoobolelih od korona virusa i sve lošije epidemiološke situacije.
Sa druge strane, u Srbiji se, takođe, beleži dramatičan porast broja zaraženih, ali za sada se prema svim informacijama koja dolaze od nadležnim ne razmišlja o policijskom času ili karantinu. Ni u Srbiji, pa ni u regionu gde je situacija takođe izrazito nepovoljna.
Među onima koje su se odlučile na oštrije mere i policijski čas su Nemačka, Austrija, Italija, Francuska, Španija, Belgija, Velika Britanija, Grčka, Hrvatska, Belorusija, kao i Monako.
Ako posmatramo situaciju u komšiluku, pa i šire, otvoreno je pitanje da li će i naš region ponovo doći u situaciju da se uvede karantin. Baš to je i glavna strepnja za većinu stanovnika Srbije - policijski čas, ali ima i onih koji smatraju da je takva mera "jedini spas" te su i za njeno hitno uvođenje.
Prema navodima struke, Srbija se još ne nalazi u situaciji u kojoj je uvođenje policijskog časa neizbežno, ali kako je naveo ranije epidemiolog dr Predrag Kon, neki oblik zabrane kretanja bio bi, po njegovom mišljenju, potreban.
"Treba razmišljati o zabrani kretanja u nekom obliku, da se nešto skrati,da se ide samo do prodavnice... Za sada nije opcija vanredno stanje. Mi ne možemo da odustanemo ako je neophodno da uvedemo vanredno stanje", rekao je ranije dr Kon.
On je dodao i da je pitanje šta smatramo "lokdaunom" jer je "jedna stvar ono što je bilo u vanrednom stanju i to se verovatno nikada neće ponoviti, ali postoji kao krajnja mogućnost".
"S druge strane, određena vrsta zatvaranja, u smislu da su određene stvari zabranjene, sigurno će se dogoditi, a ako bude ograničenja kretanja, ono će biti definisano na drugi način, ne u vidu policijskog časa", zaključio je Kon.
Da "nema govora" o uvođenju najoštrijih mera naglasio je ranije i imunolog dr Srđa Janković.
"Broj novozaraženih je najvažniji parametar kada se gleda u odnosu na broj testiranih, ali ne donosimo odluku o karantinu samo na osnovu tog jednog parametra. Za sada su na snazi mere koje bi, ako ih svi sprovedemo, mogle značajno da umanje porast. Naredna mera bi mogla da bude da se broj okupljenih na jednom mestu smanji sa sadašnjih 30. Želimo da izbegnemo policijski čas tako što ćemo suzbiti porast broja zaraženih. Nije nam cilj da uvodimo restriktivne mere. One se uvode kada nema drugog izbora", rekao je Janković u jednom gostovanju na TV "Prva".
Kada je vreme za karantin?
Kada je u maju ukinuto vanredno stanje, takozvani Konov koeficijent iznosio je oko 5 odsto, a taj broj predstavlja procenat broja zaraženih u odnosu na broj testiranih za 24 časa.
Da bi mogli da kažemo da je situacija sa epidemijom mirna i da zapravo imamo sporadične slučajave zareze, taj procenat treba da iznosi 0,5, dok sve preko 2,5 brine epidemiologe.
Da sada razloga za zabrinutost imamo potvrđuje i to da je ovaj parametar dostigao vrednost od 23,9 odsto, što je ubedljivo najveći iznos od početka epidemije, te jasno pokazuje koliko je situacija lošija nego ranije.
Popunjeni bolnički kapaciteti
Kako poslednjih dana beležimo rekorde kada je reč o broju zaraženih, te se i bolnički kapaciteti popunjavaju, a prema podacima Instituta "Batut" broj hospitalizovanih lica, zaključno sa jučerašnjim danom je 2.307.
Prema poslednjem preseku u Srbiji je trenutno na respiratorima 77 osoba, što je za tri više nego prethodnog dana. Ako se trend rasta nastavi, svakako da razloga za brigu ima.
Opasnost preti i od lokalnih žarišta
Zatvaranje gradova, odnosno uvđenje karantina na lokalnom nivou nije lako primenjiva mera, a danas gotovo da nema mesta koje nije žarište.
Beograd je poslednjih nedelja najveće žarište u našoj zemlji, a u prethodnih 24 sata zabeleženo je 40 odsto od ukupnog broja, što je kada se pretvori u brojke 1.084 novih pacijenata.
Na neslavnom drugom mestu nalazi se Kragujevac gde je za samo jedan dan registrovano čak 230 novih slučajeva, dok je na trećem mestu Novi Sad sa 213.
Sledi Valjevo sa 87 novih slučajeva, dok je u Zrenjaninu registrovano 58, a kakva je situacija u ostalim mestima pročitajte ovde.
Dakle, struka je i dalje protiv policijskog časa, ali dr Branislav Tiodorović napomenuo je moguće "selektivno zatvaranje".
"Ne očekujem neke posebno rigorozne mere, jer ne mislim da nam je ikakvo zatvaranje neophodno u pravom smislu te reči. Mi se nalazimo u situaciji da ćemo morati dobro da promišljamo svaki dan i ceo tim koji se ovim bavi i medicinski i ekonomski mora da brine da uspostavi taj balans koji je neophodan između ekonomije i zdravlja, jer bez ekonomije nema ni očuvanja zdravlja", rekao je dr Tiodorović.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
(Mondo/Blic)