Vakcine koje će štititi populaciju od korona virusa, uskoro će biti dostupne.
Određene vakcine su prošle testiranja, neke još uvek čekaju na njih, ali globalna podela među onima koji podržavaju vakcinaciju i onih koji su protiv nje sve je vidljivija.
Vakcina koja štiti od virusa kovid-19 neće biti obavezna, makar su tako rekli predstavnici naših vlasti. Dakle ljudi će svojevoljno donositi odluku da li žele da se zaštite od ove pošasti ili ne. Međutim, bitno je znati zbog čega je vakcina važna. Na koji način ona štiti i šta istorija pokazuje, koliko su bile delotvorne pri pojavi novih bolesti, kakva je danas korona.
Kako bismo posmatrali delotvornost vakcina moramo se vratiti u prošlost.
Naime, 1919. godine rođen je čovek koji je spasao desetine miliona ljudi, upravo vakcinom.
U pitanju je Moris Hileman, američki mikrobiolog koji se specijalizirao za vakcinologiju, i tokom života razvio čak oko 40 vakcina kojima je, do tada novih i neretko smrtnih bolesti, zaštito nekoliko desetina miliona ljudi.
Rođen je na farmi u Montani na kojoj je i odrastao, a u osmom razredu otkrio je knjigu "Poreklo vrsta" Čarlsa Darvina koju je voleo da čita u crkvi.
Tu se javlja njegovo interesovanje za izučavanjem čoveka i zaštiti vrste.
Karijera
Čim je počeo profesionalno službovanje, Hileman je započeo rad na vakcini protiv japanskog B encefalitisa, u to vreme ozbiljne bolesti koja je ugrožavala američke trupe na Tihom okeanu tokom Drugog svetskog rata. Kasnije je bio šef odeljenja za respiratorne bolesti u Vojnom medicinskom centru od 1948. do 1957. godine, a za to vreme, Hileman je otkrio genetske promene koje nastaju pri mutaciji virusa. Upravo to mu je pomoglo da shvati i kasnije prizna da je epidemija koja je harala Hong Kongom 1957. godine mogla da postane masovna. Devet dana je trajao iscrpljujući rad da bi se došlo do otkrića, za to vreme, novog gripa koji je mogao da pokosi populaciju na globalnom nivou.
Moris Hileman, čovek koji je spasio najviše ljudskih života u 20. vijeku - desetine miliona ljudi.
Osmislio je najviše...
Zahvaljujući Hilemanovom upoznavanju strukture virusa, pripremljene su potrebne doze vakcina, koje kao kada je reč i o današnjim protiv korone, nisu bile korišćene ranije jer su stvorene sa pojavom gripa koji je tada bio nov.
Tada je u Americi umrlo oko 69.000 ljudi, međutim da nije stvorena vakcina taj broj bi bio daleko viši i pitanje je kako bi danas izgledao taj kontinent, odnosno kako bi izgledao život na njemu.
Kasnije je počeo da radi u kompaniji Merck & Co. u kojoj je vodio izstraživanja o virusima i ćelijskoj biologiji. Zahvaljujući njegovom radu i radu njegovog tima, svet je dobio vakcinu za hepatitis B koja je odobrena 1981. godine. Čak 150 zemalja sveta prihvatilo je ovu vakcinu do 2003. i time su smanjili ovu bolest kod mladih za neverovatnih 95 odsto. Upravo ova vakcina smatra se Hilemanovim najvećem dostignućem.
Kao korona virus danas, ranije su mnoge bolseti bile nepoznate čovečanstvu. Zahvaljujući opsežnom i mukotrpnom radu došli su do određenih rešenja. Rešenja zahvaljujući kojima je svet uspeo da prevaziđe trenutne pandemije i izbori se sa bolestima koje bi imale globalnog uticaja.
Tokom svoje karijere Moris Hileman stvorio je vakcine protiv malih boginja, zauški, ovčjih boginja, meningitisa, pneumonije, hepatitisa A i hepatitisa B. Takođe, napravio je i MMR vakcinu, mešavinu tri vakcine.
Na njegova otkrića medicina se oslanja i dan danas a zahvaljujući njegovim studijama i praksi koja je kasnije usledila, naučnici danas imaju mogućnost da dođu do odgovora za rešavanje savremenih bolesti.
Hileman je umro 2005. godine u 85 godini života a pred kraj života, u periodu u kom je počela globalna kampanja protiv vakcina, poručio je:
""Nema tu pomoći. Ljudi će shvatiti značaj vakcina tek kada se budu vratili u period pre nego što sam ih napravio."
(Mondo)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.